Prebacivati bilo kom božićnom filmu da je derivativan je besmislena rabota jer svaki od njih na neki način i jeste upravo koncipiran kao nadovezivanje na tradiciju, nuđenje nečega što znamo sa malom dozom inovacije.
VIOLENT NIGHT Tommy Wirkole je tako nešto ali ne naročito uspešno, mada opet ne ni naročito neuspešno. Leitch pokušava da izgradi svoj rediteljsko-producentski brend sa quirky akcijašima gde postoje neke kao neobične priče, sa quirky ili komičnim elementima, tipa NOBODY ili VIOLENT NIGHT, obogaćene visokooktanskom akcijom.
Naishuller je u NOBODY to uspeo da isdigne svojim rediteljskim postupkom i da time ostavi daleko u pozadini relativno krut i tupav scenario.
Wirkola nije taj majstor. Ono što je najavljeno, to smo i dobili, David Harbour igra Deda Mraza zarobljenog tokom DIE HARD home invasiona i iznenađuje negativce nekim dosta tradicionalnim, da ne kažem arhetipskim veštinama ubijanja. I Leitchovi ljudi to sa Wirkolom sprovode u delo, i to nam je to. Njegov film je predug, sa neubedljivim dramskim scenama, usiljenim character arcovima i OK akcijom, ali ne na nivou Leitcha ili Naishullera.
U poređenju sa FATMANom, ovo je višestruko skuplji i pitkiji film, ali FATMAN je bolji, ne samo zato što ima Mela, već zato što ima mnogo promišljenije odnose među likovima i premisu.
Ovo sve je više okay-ish, a to ipak nije dovoljno za prvoklasnu porodičnu zabavu, čak ni sa ovako oprobanom premisom kojoj se sve prašta.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment