SLADE IN FLAME

Slade je jedna od neobično uticajnih grupa koja je ostavila dubok trag kako u punku tako i u hard rocku, svojim spojem nepretencioznog pristupa muzici, ukupnog dizajna u kom se svirka prožimala sa odevanjem i celokupnim imaginarijumom koji je pratio bend a SLADE IN FLAME je film koji su snimili 1975. godine kako bi proširili svoje polje delovanja i na igrane dramske strukture po uzoru na Beatlese i najveće zvezde.

Film je pisao veoma ozbiljni scenarista Andrew Birkin koji potom pisao veoma popularni NAME OF THE ROSE ali i tvrđi art house CEMENT GARDEN, a režirao ga je isto veoma ozbiljan reditelj Richard Loncraine koji je snimio niz najrazličitijih žanrovskih pokušaja, pokrivši sve - od projekata sa jakim autorskim pečatom, adaptacija literarne klasike pa sve do čisto zanatskih holivudskih angažmana na kojima se nije pitao puno.

Loncraine je respektabilan reditelj i u tom smislu FLAME je zanimljivo izveden film o usponu benda tokom šezdesetih koji nekih naročitih paralela sa Sladeom baš i nema. Film je veseo ali nije komedija i sporadično je vrlo zanimljiv, ali nažalost kao celina ipak nije dovoljno razvijen da bi se nametnuo kao bitan rokenrol film.

Priča ima dramsku ambiciju koju ne uspeva uvek da isprati sklopom događaja, struktura je epizodična i vrlo često anegdotska, i reklo bi se da je tu još ponešto dodato od strane samog benda i da su se u tom segmentu najviše mešali.

Pa ipak ovaj film je zanimljiv, ne samo kao artefakt jedne epohe i jednog od važnih bendova koji možda nije samim umetničkim radom izborio svoj dubok uticaj na imena u rasponu od Bijelog dugmeta do Ramonesa.

* * 1/2 / * * * *