BROTHERS UNDER FIRE

BROTHERS UNDER FIRE Justina Chadwicka, pošteno govoreći, nije nužno obećavao mnogo ali je imao repromaterijal za više.

Kiefer Sutherland igra kapetana američke vojske koji ide u Meksiko, sa džombama iz svoje jedinice, da bude kum mladom saborcu koji će tom prilikom ne samo postati suprug već i Amerikanac. Međutim, na svadbi se iz nekih razloga pojave protuve iz lokalnog kartela i ubiju mladoženju u nekom trvenju i sad kapetan sa momcima mora da krene u osvetu.

Kiefer je odmah shvatio da tu nema šta mnogo da misli i da je vreme da kanališe Jacka Bauera, uhvati pištolj sa dve ruke i krene sa kurčenjem i upucavanjem. Međutim, iako na Kiefer daje imitaciju Jacka Bauera, film je letargičan, akcija je umorna i nemaštovita, lokacije su nezanimljive, kolorit je tmuran i film je prosto izgledao kao da je sniman bilo kako, bilo gde u bilo koje doba dana.

Otud, Kiefer koji nam nudi imitaciju Bauera iz prve ruke, na kraju, više odmaže filmu jer deluje kao podsetnik šta smo mogli dobiti na nije nam pruženo.

Justin Chadwick je mogao da napravi nešto što će ljubitelji akcije ceniti i što će zahvaljujući Kieferu moći da se izdigne iznad proseka DTV ponude. Umesto toga dao nam je nešto što je pomalo čak i ispod nivoa koji bi se očekivao od nečega sa ovakvom glumačkom podelom.

Šteta. Možda bi neki drugi reditelj znao da ceni taj jedan adut koji mu je obezbeđen jer je ostatak topovskog mesa delovao pristojno i ne bi smetao boljem filmu od ovoga.

* * / * * * *

ROAD TRAIN

ROAD TRAIN Deana Francisa je klasičan, solidno izveden Ozploitation horor o omladini koju sa pustog autoputa otera veliki šleper, i kada prežive prevrtanje otkriju da ovo nije neka situacija iz Spielbergovog DUELa, štaviše da šleper stoji nedaleko, potpuno pust.

Odlaze do kamiona da bi se prevezli, ali kada se nađu u kabini drumske krstarice shvare da je u stvari ta kabina prostor posednuća i kreću da se ubijaju među sobom.

ROAD TRAIN je dinamičan, ne naročito pametan ali energičan film koji podjednako uvažava i likove i njihova tela i moćnu limenu mašinu koja ih gazi. Ovo nije queer film, što će se ispostaviti kao glavno autorsko opredeljenje Deana Francisa ali u ovom naslovu je pokazao da sasvim sigurno ima kvalitet za produkciju glavnog toka.

* * / * * * *

THE GATES

THE GATES Johna Burra je film koji se direktno naslanja na JUDGEMENT NIGHT, i na nivou zapleta i meta-filmski, a sam reditelj ne krije da ga je nadahnuo klasik Stephena Hopkinsa.

U GATESu naime glumi sin Cube Goodinga Jra. koji je u JUDGEMENT NIGHT bio deo grupe srednjeklasnih navijača koji na putu za utakmicu zalutaju i getu i postaju progonjeni kada slučajno posvedoče ubistvu koje je počinila lokalna banda.

John Burr ide više u GET OUT smer, tako da kod njega Mason Gooding igra sličnu rolu kao otac, s tim što ovde tri srednjeklasna mlada afroamerička momka sa životom pred sobom zalutaju u teksaški gated community u kom (skoro) isključivo žive belci, i posvedoče ubistvu koje počini lokalni pastor i osnivač naselja.

Ovde nema tako masovnog progona crnih junaka, jednim delom jer je film skromnijeg budžeta, ali Burr svakako koketira sa getoutičnom premisom da belci u tom naselju imaju svoj zaštićeni i izolovani etno-kvart i da su oni zbog svoje boje kože apsolutno nepoželjni.

Nažalost, osim premise koja je mogla dati dobar film, jer dala je već najmanje jedan (mislim na JUDGEMENT NIGHT, dakle ko voli GET OUT, naći će dva) ovde nažalost nemamo dovoljno zanimljivih ideja da održe čak i devedesetak minuta trajanja.

Ipak, rasna dimenzija i činjenica da je ovo jedna od poslednjih rola prerano preminulog Jamesa Van Der Beeka, koji igra pastora-ubicu i licemera, doneli su neku dozu pijeteta u kritikama i THE GATES je naišao na povišenu milost kada se pojavio.

* 1/2 / * * * *

SUPERMARKET

SUPERMARKET Nemanje Bečanovića je drugi film ovog crnogorskog reditelja posle interesantnog ali ne sasvim uspelog debija POSLJEDNJE POGLAVLJE. U svom prvom filmu je snimio jednu svedenu priču smeštenu u crnogorski krš, u kojoj je sve bilo odlično sem zapleta, dijaloga i glume, ali pokazao je određene kvalitete koje regionalni reditelji inače nemaju a to je izvesna rigoroznost u postupku i spremnost da se istraje u konceptu.

U filmu SUPERMARKET, Bečanović dovodi te svoje kvalitete na još viši nivo.

Prvih pola sata on ima Bojana Žirovića, izuzetnog srpskog glumca, istovremeno prepoznatog ali ipak i nekako potcenjenog i nedovoljno iskorišćenog, kao misterioznog noćnog stanovnika supermarketa koji ide po njemu, osvetljen kao u vrhunskoj regionalnoj reklami i bez reči malo potkrada inventar u jednoj jednostavnoj kritici konzumerizma na nivou nekog drugorazrednog skandinavskog filma, što da se razumemo, na našim prostorima nije mala stvar.

Međutim, onda se pojavi Branimir Bane Popović, isprva pod maskom, ali on i pod maskom šmira, a kad je skine, krene i da priča, i sve ovo se odmah degradira na nivo nečega što je ipak crnogorski film, sa pretencioznim dijalozima, pameću namenjenoj priglupim ljudima, i to sve dobije snažan prizvuk jedne ipak periferijske zajebancije.

No, pošteno govoreći, Bečanović je barem osmislio koncept u kome je uspeo da pola filma izbegne da radi ono što mu ne ide i što - u većini regionalnih filmova koji pokušavaju da se igraju evropskog art housea ionako izgleda loše. I u tom pogledu, i kad film iz izbegavanja slabosti potone u slabost, on je i dalje na tom nekom nivou do kog u proseku dobacuju ovakvi pokušaji.

Na neki način, Bečanović u tom pogledu donosi osveženje. Kao već sredovečan autor sa tek dva filma, on je životno bitno stariji i zreliji i generacijski je odmaknut od reditelja koji snimaju ovakve filmove. Ako imamo u vidu da je regionalni film dobio vremenom jednu antiintelektualnu dimenziju, Bečanović čak i kad je smešno pretenciozan ipak deluje kao koliko-toliko učen čovek, i stvaralac starog kova.

Koliko god to smešno zvučalo, Bečanović ima pristup starinskog jugoslovenskog reditelja u intelektualnom pogledu ali se izražava u formi kojom se bavi omladina.

Koliko god da je film u suštini moronski, on ipak ima tu jednu neodoljivu auru ubeđenja da snima nešto Važno, da nam govori nešto Pametno, da je ovo sve jedan izvedbeni Poduhvat, i to mi se moram priznati ipak na nekom staromodnom nivou dopada, kada se regionalni art house često svodi na neki home video i na neku privatnu belešku o beznačajnim stvarima.

SUPERMARKET je u tom pogledu film koji ima u sebi dosta tog "za koga je dobar je" vajba, i izdvaja se iz ponude, delom namerno, a delom i sasvim slučajno.

No, umetnost je jedna od oblasti u kojima slučajnost može proizvesti dobar rezultat.

* * / * * * *

THE HANGING SUN

THE HANGING SUN je euro-pudding adaptacija romana koji je pisao Jo Nesboe koju je režirao italijanski reditelj Francesco Carrozzini, čiji su spotovi zanimljivi ali igrana dela baš i ne, i smešten je u neku nedefinisanu nordijsku zemlju, fjordastog krajolika, tvrde puritanske religioznosti i šmirantskog engleskog akcenta.

Glavnu ulogu, čoveka koji malo priča, igra Italijan, ostalo su sve britanski glumci u rasponu od Sama Spruella do Charlesa Dancea, sa sve Peterom Mullanom koji XYti put igra istog potrošenog ali i dalje opasnog kriminalnog bosa.

Sve u filmu THE HANGING SUN smo već videli, neuporedivo bolje i ubedljivije, jednim delom zato što se i sami likovi ponašaju kao da su svesni toga da su deo jednog bajatog, dotrajalog euro pudding filma, u kom nažalost, teško čak možemo da odredimo i žanrovsku odrednicu po onome što gledamo na ekranu.

Ovo je priča o plaćenom ubici koji beži od svojih nalogodavaca koji su mu sticajem okolnosti i familija u to daleko nordijsko koje ne trpi strance, i onda tamo on kao stranac, iako je ubica, ispadne nekako zlatan jer je došao da se iskupi i time razara njihovo višegeneracijsko represivno licemerje.

Da nije tako dosadno, bilo bi smešno. Ovaj film sam po sebi inače ne bi čak ni budio bilo kakve reakcije, jer reč je o streaming akviziciji kuće Sky, da nekim čudom nije prikazan na festivalu u Veneciji, gde je publika verujem bila prilično zbunjenom ovakvim striming radom za jednokratnu upotrebu.

U pogledu Nesboea, ovo je svakako film koji bi se mogao u širem smislu definisati kao krimić, ali u njemu apsolutno nema ničega što bi asociralo na norveškog književnika. Štaviše, ovaj film deluje kao sve kontra od onoga što smatramo Nesboeovim rukopisom. 

Tako se THE HANGING SUN pridružuje spisku slabih ekranizacija Nesboevog rada, doduše u onom redu gde se od pokušaja nije mnogo ni očekivalo, i dobiće istu vrstu zaborava kao KILLER HEAT, od kog je - moramo priznati, tehnički bolje izveden, ali isto tako ima letargičnu glumaču ekipu i nema inspirisanog i angažovanog glumca kakav je tamo ipak bio Joseph Gordon-Levitt.

* 1/2 / * * * *

BALLS UP

Peter Farrelly je osvojio "oskara" ali se nije umislio tako da je BALLS UP njegova gross out komedija i bavljenje žanrom koji je umnogome definisao i digao na najviši nivo.

Međutim, posle prva tri masterpisa, Braća Farrelly su tek sporadično uopšte uspevala da snime nešto pristojno (pamtim HALL PASS kao primer toga) i komedije koje su radili u međuvremenu su uglavnom bile bleda senka prvih uspeha i klasika.

BALLS UP je nažalost još bleđi od blede senke, ali u redu, govorimo o autoru koji je peakovao pre četvrt veka i u međuvremenu prošao svašta. Međutim, ovo je možda još bolniji promašaj za Paula Wernicka i Rhetta Reesea koji su kao scenaristi poznati po svojim high concept filmovima u kojima ima i uspelog humora, i to često gross out provenijencije. To su ipak ljudi koji su doneli DEADPOOLa na veliki ekran.

Ako imamo u vidu da su Reese i Wernick i kao producenti poslednjih godina radili neke od najboljih stvari kao što su serije WAYNE i CONTINENTAL ili film EENIE MEANIE, onda je ovo još katastrofalniji promašaj nego što je isprva delovalo.

Mark Wahlberg i Paul Walter Hauser nisu lenji u glavnim ulogama ali materijal i egzekucija su lenji umesto njih. Sacha Baron Cohen ima zanimljivu ulogu kao negativac, on je genije kome reditelj i scenario nisu previše potrebni, ali ovo na kraju ipak nije film o njemu, tako da se on tu javlja kao simpatično osveženje koje je u boljem filmu moglo biti još efektnije.

Benjamin Bratt je jedini koji je glumački u jednoj epizodi uspeo da prevaziđe moja očekivanja.

Sve ostalo u ovom filmu je daleko ispod očekivanja od ovakve ekipe i prekida pobedničku seriju uspešnih vehiclea koje je Wahlberg napravio za strimere.

* 1/2 / * * * *

DOUBLE BANG

Heywood Gould je još uvek živ ali možemo pretpostaviti da je svoju rediteljsku karijeru završio sa filmom DOUBLE BANG s početka dvehiljaditih.

U ovom filmu na neki način sumira svoj rad koji je bio, što se režije tiče, isključivo vezan za krimiće.

Ovaj film je zapleten krimić u kom se nekoliko različitih formi stapa u jednu, imamo klasičan cop movie, sa korupcijom i moćnim mafijašima, imamo melordamski noir sa psihološkinjom koja bi trebalo da izvodi čvrste momke na put ali se ponekad u njih zaljubi i imamo neki relativno nategnut način da se to sve uveže.

Za iskusnog reditelja kao što je u tom trenutku bio Gould (iako je on primarno zapravo pre svega bio scenarista), moglo bi se reći da ovaj film deluje kao neki debi i kao da u njemu želi da pokaže sve šta zna.

Doduše, u svom ponajboljem rediteljskom filmu ONE GOOD COP pokušavao je da spoji nespojivo, porodičnu dramediju i tvrd cop movie sa protagonistom koji se kreće sivom zonom između prava i pravde, i tada mu je uspelo. Ovde ima spojivije elemente, ali film je strukturalno razbarušen, sa nekoliko tokova priče ali i nekoliko vremenskih tokova, koji nisu nejasni - naprotiv - ali su digresivni.

Gould ovde definitivno nije dosegao nivo svojih studio filmova ali film jeste izveden u nezavisnoj produkciji, premda ne može se reći da budžetski oskudeva. Naprotiv, za B-filmove sa početka dvehiljaditih, on izgleda vrlo robusno, iako pomalo arhaično, kao da je snimljen početkom devedesetih - no to ne smeta. Iz kog god ugla da ga gledamo, danas je to manje ili više stari film.

Jon Seda, kog znamo iz seriji HOMICIDE ali i mnogih drugih je harizmatičan kao sitni kriminalac koji je željan velike scene, i fino kanališe jednu Benny Blanco from the Bronx figuru. S druge strane, William Baldwin je u ovom trenutku već bio potrošen kao potencijalna zvezda i Holivud je bio svestan zablude ali je i dalje po automatizmu dobio priliku da bude protagonista.

Gouldov film je u najboljem slučaju osrednji kao celina, ali nije lišen određene sentimentalne vrednosti za hardkor ljubitelje policijskog filma.

* * / * * * *