Pogledao sam BATTLESHIP Petera Berga. Reč je o filmu koji je jedan od glavnih letnjih aduta studija Universal a nastao je kao Bergov zalog ne bi li mu ovaj studio kasnije omogućio da snimi svoj pet project LONE SURVIVOR o akciji Navy SEALs a u Avganistanu. Pošto u principu filmovi o američkim akcijama na Bliskom Istoku mnogo slabije prolaze na blagajnama od filmova o invaziji vanzemaljaca baziranih na Hasbrovim igrama i igračkama, što je potvrdila i sudbina Bergovog izvanrednog filma THE KINGDOM, ovakav aranžman se ne može smatrati nepravednim - osim iz vizure samog Berga koji je proveo dve godine svog života praveći film po priči koju je jako teško realizovati dobro.
BATTLESHIP je akciona extravaganza na tragu Michaela Baya iz TRANSFORMERS faze i oba filma uostalom i spadaju u domen Hasbrovih ekranizacija. Za razliku od Baya koji je imao atraktivniju postavku na nivou same franšize, sa robotima koji su nam ipak koliko-toliko poznati, Bergova situacija je potpuno apsurdna jer on ekranizuje igru na ploči, delimično izmišljajući zaplet.
Otud je prvi svojevrsni trijumf Petera Berga u tome što je uspeo da u ključnoj sekvenci u filmu oživi osećaj igranja igre BATTLESHIP i da u jednoj važnoj situaciji sistem igre bude preuzet kao modus operandi junaka. Zatim, uspeo je da jednu u osnovi nelogičnu invaziju tehnološki superiornih vanzemaljaca, koliko toliko opravda, mada i ovog puta dosta nategnuto, a dizajn vanzemalajaca je zanimljiv jer su prilično humanoidni. Među filmovima u kojima se ljudi raduju što su pobedili vanzemaljce iako su zapravo samo odbili prvi udar agresora, BATTLESHIP deluje kao naslov u kome su se ljudi daleko najpreranije obradovali.
U svojoj zreloj fazi, Berg je snimao filmove sa dosta pokreta kamere i rezova, ali BATTLESHIP je u tom pogldu znatno smireniji od Baya i geografija akcije je mnogo jasnija. Jedna od stvari koje je Berg sa iskustvom glumca uneo u ovu vrstu filma jeste da film ima koliko-toliko logičnu priču i da može da se prepriča šta su junaci radili tokom tih 24 sata koliko su se obračunavalai sa vanzemaljcima, što se recimo ni za jedan nastavak TRANSFOMERSa ne može reći. Doduše, ta priča nije epohalna niti po bilo čemu nova, ali treba pozdraviti Bergov fokus na "živu silu" u sred ovoliko tehnike.
Kad je o "živoj sili" reč, Berg je napravio potpuni FNL sevdah reunion. Taylor Kitsch igra Rigginsa u vojsci, Jesse Plemons igra Landryja u vojsci i uopšte podela je bazirana na facama iz TV serija, iako su Alexander Sarsgaard i Jerry Ferrara minimalno iskorišćeni. Tadanobu Asano igra japanskog oficira kvislinga koji učstvuje na vojnoj vežbi na Havajima, poprištu čuvenih američko-japanskih bitaka, ali sada je vrlo lojalan i predan odbrani "zajedničkih interesa".
Kad sam pisao o THE KINGDOMu, pomenuo sam kako to deluje kao prototip filma koji bi Nemci u svojoj zreloj fazi snimili na temu Otpisanih. BATTLESHIP u tom domenu patriotskog filma odlazi jedan korak dalje u odnosu na uobičajene flag-waving filmove. Ne spadam među one koji se iščuđavaju zašto Amerikanci snimaju patriotske filmove, smatram to potpuno logičnim, ali Bergov pristup ovde je dubinski. Naime, ne samo da su njegovi glavni junaci replika TOP GUNa, gde je Riggins Maverick a Landry Goose već se u filmu pojavljuju pravi ratni veterani, pravi ratni invalidi, cela vertikala američkih ratnika, nova ali i stara vojna tehnika, jedna duga tradicija imperijalizma koja je potrebna da bi se pobedilo.
U tom pogledu, BATTLESHIP nije film koji u sebi asocira na nacističku propagandu, on je po tome autentično američki.
U Bergovom opusu, BATTLESHIP je bez svake sumnje najmanje zanimljiv film ali je isto tako potvrda da njegove rediteljske veštine dobacuju do toga da vrlo vešto može da snimi jedan od onih nesnimljivih blockbuster materijala sa kojima je teško ispasti pametan. Uostalom on u BATTLESHIPu ima jednu sekvencu u kojoj definitivno ispada pametan i jasno namiguje publici kakav mu je odnos prema materijalu.
* * * / * * * *