Pogledao sam Tarsemov MIRROR MIRROR. Još od trejlera mi je konkurentski projekat sa Charlize Theron delovao zanimljivije i to zbog svog smeštanja bajke u realističnije okolnosti uz očuvanje fantasy elemenata. MIRROR MIRROR je na planu stilizacije drugačiji i što je vrlo neobično za Tarsema vrlo je campy. Naravno i IMMORTALS crpi veliki deo svog šarma iz campy detalja, međutim u slučaju MIRROR MIRROR Tarsemu je oduzeto njegovo glavno oružje a to su snažni, arhetipski prizori i brutalna iracionalnost. Nije to samo pitanje rejtinga već centara koji stimulišu njegove slike i u tom pogledu MIRROR MIRROR je zaista namenjen deci, bez prava da ih iole uznemirava.
Otud je Tarsem prinuđen da razotkrije svoj rediteljski postupak koji kada nema te iracionalne vizuelnosti i komunikacije sa gledaocem koja prevazilazi puko praćenje narativa zaista nije ništa naročito, i u tom pogledu moram priznati da me u pojedinim stvarima Tarsem čak i prijatno iznenađuje. Glumačka podela koju predvode Julia Roberts, Lily Collins i Arnie Hammer je u osnovi dobra i film na planu dramskih i humoristzičkih situacija donosi nekoliko dobrih rešenja.
Ista tako međutim, samo vođenje priče je prilično dekoncentrisano a određeni broj najspornijih rešenja zalazi u domen potpuno bizarnog. Ipak, ta bizarnost je sporadično toliko hrabra da se ne može osporiti da je Tarsem ostavio svoj pečat.
Nažalost, pored mnogih dobrih stvari i nesporne činjenice da MIRROR MIRROR odaje utisak da je režirao neki nesvakidašnji reditelj, ovo je prvi beznačajan film ovog reditelja koji će, ako bude ostvario veći opus, moći da se posmatra kao bizarni kuriozitet.
* * 1/2 / * * * *
Otud je Tarsem prinuđen da razotkrije svoj rediteljski postupak koji kada nema te iracionalne vizuelnosti i komunikacije sa gledaocem koja prevazilazi puko praćenje narativa zaista nije ništa naročito, i u tom pogledu moram priznati da me u pojedinim stvarima Tarsem čak i prijatno iznenađuje. Glumačka podela koju predvode Julia Roberts, Lily Collins i Arnie Hammer je u osnovi dobra i film na planu dramskih i humoristzičkih situacija donosi nekoliko dobrih rešenja.
Ista tako međutim, samo vođenje priče je prilično dekoncentrisano a određeni broj najspornijih rešenja zalazi u domen potpuno bizarnog. Ipak, ta bizarnost je sporadično toliko hrabra da se ne može osporiti da je Tarsem ostavio svoj pečat.
Nažalost, pored mnogih dobrih stvari i nesporne činjenice da MIRROR MIRROR odaje utisak da je režirao neki nesvakidašnji reditelj, ovo je prvi beznačajan film ovog reditelja koji će, ako bude ostvario veći opus, moći da se posmatra kao bizarni kuriozitet.
* * 1/2 / * * * *