Pogledao sam MANDRILL Ernesta Diaz Espinoze. Nažalost, u odnosu na MIRAGE MAN Espinoza i Zaror pokušavaju da napreduju na polju refrenci i izraza ali za to nemaju pokriće. Otud MANDRILL gubi svoju grassroots dimenziju filma za marginalce koji prave marginalci i pokušava da se uhvati u koštac sa sofisticiranijim formama.
Tako MANDRILL pokušava da se nastavi na 70s filmove o plaćenim ubicama ali Espinoza i Zaror uprkos šarmu nemaju kapacitete ni kreativno ni produkciono da na bilo koji suvisli način isprate tu viziju. Odmičući se od grind korena "uličarskog filma", u kome je Zarorovo fizičko prisustvo osnovno oruđe, otkriva se niz nedostataka.
Uprkos činjenici da Espinoza i Zaror imaju neke vrlo duhovite ideje, u gotov svakom pogldu MANDRILL zaostaje za filmove koje nastoji da reinterpretira. Kad je reč o Zaroru, nema nikakve sumnje da je on dorastao da se oproba i u višim akcionim ligama a rekao bih da je za Espinozu došao trenutak da se izmakne iz ovog miljea. Nisam toliko siguran u njegove potencijale kao u Zarorove ali nastavak ovog puta je poguban za njegovu poetiku.
* 1/2 / * * * *
Tako MANDRILL pokušava da se nastavi na 70s filmove o plaćenim ubicama ali Espinoza i Zaror uprkos šarmu nemaju kapacitete ni kreativno ni produkciono da na bilo koji suvisli način isprate tu viziju. Odmičući se od grind korena "uličarskog filma", u kome je Zarorovo fizičko prisustvo osnovno oruđe, otkriva se niz nedostataka.
Uprkos činjenici da Espinoza i Zaror imaju neke vrlo duhovite ideje, u gotov svakom pogldu MANDRILL zaostaje za filmove koje nastoji da reinterpretira. Kad je reč o Zaroru, nema nikakve sumnje da je on dorastao da se oproba i u višim akcionim ligama a rekao bih da je za Espinozu došao trenutak da se izmakne iz ovog miljea. Nisam toliko siguran u njegove potencijale kao u Zarorove ali nastavak ovog puta je poguban za njegovu poetiku.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment