Pogledao sam HAYWIRE Stevena Soderbergha i vrlo sam zadovoljan što je uspeo da ispuni prilično velika očekivanja. Znajući Soderbergha i njegovu sklonost da isfušeri, plašio sam se da će HAYWIRE biti samo parcijalno izveden film u kome će se tačno osećati šta zanima reditelja a šta ne. Međutim, rezultat je potpuno obrnut. Naime, Soderbergh je snimio film koji možda nije povratak potpunoj zaokruženosti i komunikativnosti radova kao što je OUT OF SIGHT ali definitivno jeste njegov najozbiljnije postavljen film još od THE LIMEY na kome je takođe sarađivao sa scenaristom Lem Dobbsom.
Soderbergh je pokušavao da se izrazi u raznim žanrovima u međuvremenu ali su njegove parafraze tih mitema bile uglavnom dosta oneobičene površnom realizacijom i neozbiljnim pristupom u kome je veličina njegovog autorskog ega smetala studioznosti pristupa. U saradnji sa JJ Perryjem ovog puta, Soderbergh uspeva da napravi film koji je zaokružen i studiozno realizovan u svim aspektima.
Gina Carano u glavnoj ulozi ponavlja ono što je sasha Grey pružila na polju glume u GIRLFRIEND EXPERIENCE, međutim za razliku od Sashe koja nije radila ono što radi u pornićima, Gina Carano je radila ono što radi u ringu i pružila je izuzetnu rolu kad je reč o akcji koju je JJ Perry izvanredno koreografisao sa dorim osećajem za ranjivost ljudi, lomljivost scenografije i silu gravitacije a Soderbergh je sve to vrlo realistično zabeležio, sa ponešto elegantnih pokreta kamere ali i sa posebnim akcentom na telesnost.
Pored Gine Carano koja je ključna u svim akcionim scenama, Channing Tatum, Ewan McGregor i naročito Michael Fassbender takođe imaju priliku da se muški pobiju sa njom i njihove scene su izvaredne, dinamične, sjajno koreografisane i brutalne.
HAYWIRE je ipak u svom DNK art-house film i on je u suštini prilično hladan u emotivnom smislu, nema tu velikog crowd-pleasinga, međutim, od kada je Greengrass pomerio standarde sa Bourneom, ovakav pristup više nije neobičan i sve su češći dosta "hladni" akcioni filmovi. Zanimljiv je trend da MMA privlači ne samo DTV autore već i autore art house filmova kao što je David Maet sa RED BELTom, zatim Gavin O'Connor sa WARRIORom i evo sada Soderbergh. Ipak, moramo imati na umu da je pre svih njih svoj film ROĐEN KAO RATNIK snimio Gidra, pionir Ultimate Fighta kod nas.
* * * 1/2 / * * * *
Soderbergh je pokušavao da se izrazi u raznim žanrovima u međuvremenu ali su njegove parafraze tih mitema bile uglavnom dosta oneobičene površnom realizacijom i neozbiljnim pristupom u kome je veličina njegovog autorskog ega smetala studioznosti pristupa. U saradnji sa JJ Perryjem ovog puta, Soderbergh uspeva da napravi film koji je zaokružen i studiozno realizovan u svim aspektima.
Gina Carano u glavnoj ulozi ponavlja ono što je sasha Grey pružila na polju glume u GIRLFRIEND EXPERIENCE, međutim za razliku od Sashe koja nije radila ono što radi u pornićima, Gina Carano je radila ono što radi u ringu i pružila je izuzetnu rolu kad je reč o akcji koju je JJ Perry izvanredno koreografisao sa dorim osećajem za ranjivost ljudi, lomljivost scenografije i silu gravitacije a Soderbergh je sve to vrlo realistično zabeležio, sa ponešto elegantnih pokreta kamere ali i sa posebnim akcentom na telesnost.
Pored Gine Carano koja je ključna u svim akcionim scenama, Channing Tatum, Ewan McGregor i naročito Michael Fassbender takođe imaju priliku da se muški pobiju sa njom i njihove scene su izvaredne, dinamične, sjajno koreografisane i brutalne.
HAYWIRE je ipak u svom DNK art-house film i on je u suštini prilično hladan u emotivnom smislu, nema tu velikog crowd-pleasinga, međutim, od kada je Greengrass pomerio standarde sa Bourneom, ovakav pristup više nije neobičan i sve su češći dosta "hladni" akcioni filmovi. Zanimljiv je trend da MMA privlači ne samo DTV autore već i autore art house filmova kao što je David Maet sa RED BELTom, zatim Gavin O'Connor sa WARRIORom i evo sada Soderbergh. Ipak, moramo imati na umu da je pre svih njih svoj film ROĐEN KAO RATNIK snimio Gidra, pionir Ultimate Fighta kod nas.
* * * 1/2 / * * * *