THE DARKEST HOUR Chrisa Goraka je produkcija Timura Bekmambetova koju sam nestrpljivo iščekivao pre svega zbog činjenice da je scenario pisao Jon Spaihts čiji sam izvanredan nesnimljeni tekst PASSENGERS imao prilike da čitam a sada je on i izvorni scenarista PROMETHEUSa. U ovom filmu, međutim, Spaihtsov scenario ne igra neku značajnu ulogu i ako se po jutru dan poznaje, THE DARKEST HOUR u suštini nije pravi showcase za Spaihtsa. Naime, THE DARKEST HOUR nije film koji se razrešava na nivou scenarija, dosta toga zavisi od realizacije i ovaj predložak se manje više bavi jednim svežim prikazom vanzemaljaca koji sada nisu živa bića već mikrotalasi i serijom opštih mesta koja se mogu osvežiti dobrom režijom. Kad kažem opštih mesta, ne mislim da je to neka naročito negativna kvalifikacija, prosto ovo je vrsta filma koja se bazira na nekim poznatim dramaturškim postavkama.
Gorak na raspolaganju ima izvanrednu glumačku podelu, glavni je Emile Hirsch a tu su još i Max Minghella, Olivia Thirlby, Joel SNABBA CASH Kinnaman i mlada Ruskinja Veronika Ozerova koja na kraju uspeva da se nametna kao najupečatljiviji utisak. Nažalost, čini se da Gorak nije uspeo da izvuče maksimum ni iz ove potentne glumačke ekipe ni iz Spaihtsa jer mu je rediteljski koncept gotovo na nivou sitkoma kad je reč o vođenju karaktera i krajnje mlak kad je reč o akciji.
Bez ikakve sumnje THE DARKEST HOUR ima u sebi i zabavnih situacija sa likovima i simpatične akcije, međutim ništa od toga nije na nivou major filma. Sa navodnim budžetom od 30 miliona dolara, THE DARKEST HOUR više ima DTV vajb nego punu holivudsku izbrušenost. U određenim fazama, THE DARKEST HOUR više liči na simpatičan žanrovski eksces nekih talentovanih Evropljana koji izlazi na DVDu posle uspeha na nekom festivalu fantastike nego na holivudsku produkciju.
Gorak po Bekmambetovljevim uticajem dosta koristi Moskvu kao lokaciju. Rusija je skupa za snimanje i ovo više nije film kakav bi bio snimljen u SSSRu sa spektakularnošću koja nadilazi Holivud ali barem su lokacije sveže i nisu toliko potrošene. Taj lokalni pečat znatno doprinosi filmu ali ipak nedovoljno da bi vanameričkim šarmom obrisao utisak nedoraslog holivudskog projekta.
Gorak ima indie background i THE DARKEST HOUR vrca od neke gotovo amaterske živosti koja krasi indie i vanameričke filmove ovog tipa. Čini mi se da se ta vrsta šarma oseća i da ona pomaže filmu da se udalji od kriterijuma prema kojima bi produkciono trebalo da se meri. Otud sam i ja skloniji da ga ne gledam kao neuspeli holivudski spektakl.
Ipak, ako imamo u vidu ekipu teško je prikriti činjenicu da je ostao ogroman neiskorišćen potencijal, naročito ako imamo u vidu prvoklasne glumce. THE DARKEST HOUR je u kranjoj liniji ipak film koji se vadi na infantilnost.
* * 1/2 / * * * *
Gorak na raspolaganju ima izvanrednu glumačku podelu, glavni je Emile Hirsch a tu su još i Max Minghella, Olivia Thirlby, Joel SNABBA CASH Kinnaman i mlada Ruskinja Veronika Ozerova koja na kraju uspeva da se nametna kao najupečatljiviji utisak. Nažalost, čini se da Gorak nije uspeo da izvuče maksimum ni iz ove potentne glumačke ekipe ni iz Spaihtsa jer mu je rediteljski koncept gotovo na nivou sitkoma kad je reč o vođenju karaktera i krajnje mlak kad je reč o akciji.
Bez ikakve sumnje THE DARKEST HOUR ima u sebi i zabavnih situacija sa likovima i simpatične akcije, međutim ništa od toga nije na nivou major filma. Sa navodnim budžetom od 30 miliona dolara, THE DARKEST HOUR više ima DTV vajb nego punu holivudsku izbrušenost. U određenim fazama, THE DARKEST HOUR više liči na simpatičan žanrovski eksces nekih talentovanih Evropljana koji izlazi na DVDu posle uspeha na nekom festivalu fantastike nego na holivudsku produkciju.
Gorak po Bekmambetovljevim uticajem dosta koristi Moskvu kao lokaciju. Rusija je skupa za snimanje i ovo više nije film kakav bi bio snimljen u SSSRu sa spektakularnošću koja nadilazi Holivud ali barem su lokacije sveže i nisu toliko potrošene. Taj lokalni pečat znatno doprinosi filmu ali ipak nedovoljno da bi vanameričkim šarmom obrisao utisak nedoraslog holivudskog projekta.
Gorak ima indie background i THE DARKEST HOUR vrca od neke gotovo amaterske živosti koja krasi indie i vanameričke filmove ovog tipa. Čini mi se da se ta vrsta šarma oseća i da ona pomaže filmu da se udalji od kriterijuma prema kojima bi produkciono trebalo da se meri. Otud sam i ja skloniji da ga ne gledam kao neuspeli holivudski spektakl.
Ipak, ako imamo u vidu ekipu teško je prikriti činjenicu da je ostao ogroman neiskorišćen potencijal, naročito ako imamo u vidu prvoklasne glumce. THE DARKEST HOUR je u kranjoj liniji ipak film koji se vadi na infantilnost.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment