Reprizirao sam UJED ANĐELA Lordana Zafranovića. Ovaj film sam gledao kao klinac i upamtio sam ga pre svega kao soft core, ali iz današnje vizure primećuju se određene odlike art house trilera a utisak o samom erotskom aspektu je više pornografski. Mislim da je u ovom filmu, kao i u HALOA - PRAZNIK KURVI Zafranović iskoračio iz erotskog u pornografsko, pre svega banalizuijući svoj pogled na međuljudske odnose pa i u pogledu erotske dimenzije ispod svakog prihvatljivog nivoa.
Za razliku od HALOE, međutim, UJED ANĐELA u sebi ima ipak dosta solidnu dinamiku među likovima, efektne lokacije na ostrvu, tako da banalnost Lordanovog polaza da će se iz ljudi a naročito žena đavo najlakše isteruje seksom i da se sve svodi na to, postaje kudikamo motivisanija nego u HALOI. Ipak, Lordan u konačnom zbiru ne uspeva da ubedi u svoj pogled na svet.
Otud ne čudi, da koliko god film vrcao od prizora strasti, uzbuđenja, golotinje i sl. Lordan na kraju ne preza ni od određenih verbalnih opscenosti, kao što je monolog o devojkama u internatu, a osnovnu traumu glavne junakinje na kraju izlaže takođe u formi monologa što je veliki disbalans u odnosu na dotadašnju estetiku koja se više bazira na energičnim prizorima nego na verbalnim objašnjenjima odnosa i radnje.
To međutim ne znači da UJED ANĐELA ne obiluje istinski moćnim prizorima, stvarima kakve su na regionalnim kinematografijama odavno ne sreću, a rekao bih i da po suštinskoj provokativnosti pojedinih scena, Lordan i Hladnik i dan-danas mogu da drže časove savremenim rediteljima. U tom smislu, UJED ANĐELA čak i kad ne funkcioniše kao celina deluje kao vrlo moćan eksces i film koji bi stajao kao prava definicija "promašaja velikog reditelja".
* * 1/2 / * * * *
Za razliku od HALOE, međutim, UJED ANĐELA u sebi ima ipak dosta solidnu dinamiku među likovima, efektne lokacije na ostrvu, tako da banalnost Lordanovog polaza da će se iz ljudi a naročito žena đavo najlakše isteruje seksom i da se sve svodi na to, postaje kudikamo motivisanija nego u HALOI. Ipak, Lordan u konačnom zbiru ne uspeva da ubedi u svoj pogled na svet.
Otud ne čudi, da koliko god film vrcao od prizora strasti, uzbuđenja, golotinje i sl. Lordan na kraju ne preza ni od određenih verbalnih opscenosti, kao što je monolog o devojkama u internatu, a osnovnu traumu glavne junakinje na kraju izlaže takođe u formi monologa što je veliki disbalans u odnosu na dotadašnju estetiku koja se više bazira na energičnim prizorima nego na verbalnim objašnjenjima odnosa i radnje.
To međutim ne znači da UJED ANĐELA ne obiluje istinski moćnim prizorima, stvarima kakve su na regionalnim kinematografijama odavno ne sreću, a rekao bih i da po suštinskoj provokativnosti pojedinih scena, Lordan i Hladnik i dan-danas mogu da drže časove savremenim rediteljima. U tom smislu, UJED ANĐELA čak i kad ne funkcioniše kao celina deluje kao vrlo moćan eksces i film koji bi stajao kao prava definicija "promašaja velikog reditelja".
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment