Reprizirao sam VALKYRIE Bryana Singera. Nažalost, ni na novo gledanje mi se nije popravio utisak.
S jedne strane lepo je da posle RYANa postoji interesovanje da se snimi ozbiljan o Drugom svetskom ratu i činjenica da su se na ovom projektu združili Cruise i Singer pokazuje da mu se prišlo sa maksimalnom ozbiljnošću, međutim, rezultat je toliko slab, površan, tanak u svakom smislu, da ga samo budžet i ugled umešane ekipe čini upotrebljivim.
VALKYRIE je jedna od onih nesvesnih promocija nacizma proistekla iz neobrazovanja autora. Singer ne samo da je impresioniran imaginarijem nacizma sto u ovom filmu ne moze da prikrije, kao ni u APT PUPIL i X-MENu vec podleze onoj sada vec dosta prisutoj iluziji o casnom nacisti koji je superioran oficir, divan otac, hrabar ratnik i jasno mu je da je Hitler budala ali ili sta ce mora da mu sluzi ili mu se opire.
Stoga, meni su ovi iz VALKYRIE isti kao i oni protiv kojih se bore. Da su ustali 1933. imalo bi smisla ali 1943. oni su zapravo zeleli da spasu nemacku drzavu i nemacke kapitaliste pre svega kroz ocuvanje koliko-toliko samostalne drzave i primirje. Dakle, nisu oni bili casniji od Hitlera, cak bih rekao da je Hitler u svom ludilu isao do samog kraja za razliku od njih koji su bili oportunisti.
Rat je produzetak politike i koliko god mi vojsku tretirali kao profesiju i sl. ovi nacisti su itekako znali ciju politiku sprovode drugim sredstvima itd. Sve su to bili generali a kao sto znamo generali kad odu u penziju cesto udju u politiku jer je za dolazak do generalskog cina potrebno proci i `politicku skolu` odnosno postdiplomske studije o politickim aspektima vojnih pitanja i vice versa.
U tom smislu VALKYRIE je zalosno naivan film, narocito u sceni kada Cruise naglasi da ce prvo ukinuti koncentracione logore cim dodju na vlast. To je toliko oportuno da cak i iz ove vizure deluje kao spoj gluposti autora i perfidnosti junaka - Cruiseov lik kao da kaze `obustavimo ono sto ce nam najvise zamerati`. Da ne kazem obustavimo `ono jedino glupo` u Hitlerovom projektu.
Tim pre je Rommelovo ucesce u ovoj prici na neki nacin paradigmaticno jer on je dugo godina, to jest decenijama, profilisan kao `dobri nacista`, vrsni vojni strucnjak, strateg i sl. To je imalo dve dimenzije. Prva dimenzija je pre svega vezana za velicanje protivnika. Dakle, morao se stvoriti utisak da je pobedjen veliki protivnik, a veliki protivnik mora biti ogledalo nasih velikana, dakle divan muz, otac i strucnjak. Rommel se pokazao kao idealan za to - ucestvovao je u atentatu na Hitlera ali kao general nije imao problem da sebi objasni kako se sa vojskom obreo u DALEKOJ AFRICI. Dakle, Rommel nije bio zatecen braneci svoje ognjiste vec preko pola sveta.
Otud kao najmudriji film o ubistvu Hitlera biram potpunu fikciju, jedan od TV nastavaka DIRTY DOZENa u kome su Lee Marvin i ekipa poslati da sprece atentat na Hitlera. To je jedino sto ima smisla i nije cudno da Saveznici nikada nisu priznali nemacki pokret otpora kome BTW VALKYRIE daje omaz na kraju...
Singerov rediteljski postupak je prilično neopredeljen. On svakako u pojedinim scenama stvara tenziju, naročito u onim najjednostavnijim situacijama za postavljanje suspensea kao što je donošenje i aktiviranje bombe. Međutim, u gloalu, tenzije gotovo da nema. Kada se na oko pola filma konačno postavi bomba, ključni aspekt cele akcije a to je puč i preuzimanje vlasti dat je bez ikakve tenzije kroz puko nabrajanje događaja.
Isto tako čak ni Cruise koji dominira na ekranu i dobija najviše prostora za igru ne uspeva da izgradi pravi karakter a ostatak glumačke ekipe koja je izvrsna na papiru ne uspeva to da sprovede na ekranu. Bill Nighy doduše uspeva da šmira "ono svoje", i Tom Hollander pravi simpatičnu minijaturu ali Branagh je recimo potpuno neiskorišćen.
VALKYRIE je mogao da bude znatno bolji film, ali to nije ključni problem. Ako ostavimo po strani greške u realizaciji, ovo je film koji po prvi put načinje temu dosta rasprostranjene skepse među nacistima prema Hitleru. Naravno, sam von Stauffenbergov plan je ekranizovan više puta pre ovog filma, ali do sada nije bilo filma ovako visokih ambicija i široke distribucije koji je pokušavao da zađe iza one već uspostavljene slike o nacističkoj Nemačkoj kao monolitnom režimu u kome nije bilo nikakvih trzavica i opozicije.
Umesto toga, Singer nam prikazuje novu vrstu klišea gde se maltene sukobe nacisti idealisti sa nacistima budalama, ali u tom crno-belom pogledu na stvari, on po prvi put posle Hitlerove kinematografije stvara ideal naciste na ekranu, pokazujući da su danas oni u najmanju ruku pretvoreni iz istorijske činjenice u puke filmske miteme.
* * 1/2 / * * * *
S jedne strane lepo je da posle RYANa postoji interesovanje da se snimi ozbiljan o Drugom svetskom ratu i činjenica da su se na ovom projektu združili Cruise i Singer pokazuje da mu se prišlo sa maksimalnom ozbiljnošću, međutim, rezultat je toliko slab, površan, tanak u svakom smislu, da ga samo budžet i ugled umešane ekipe čini upotrebljivim.
VALKYRIE je jedna od onih nesvesnih promocija nacizma proistekla iz neobrazovanja autora. Singer ne samo da je impresioniran imaginarijem nacizma sto u ovom filmu ne moze da prikrije, kao ni u APT PUPIL i X-MENu vec podleze onoj sada vec dosta prisutoj iluziji o casnom nacisti koji je superioran oficir, divan otac, hrabar ratnik i jasno mu je da je Hitler budala ali ili sta ce mora da mu sluzi ili mu se opire.
Stoga, meni su ovi iz VALKYRIE isti kao i oni protiv kojih se bore. Da su ustali 1933. imalo bi smisla ali 1943. oni su zapravo zeleli da spasu nemacku drzavu i nemacke kapitaliste pre svega kroz ocuvanje koliko-toliko samostalne drzave i primirje. Dakle, nisu oni bili casniji od Hitlera, cak bih rekao da je Hitler u svom ludilu isao do samog kraja za razliku od njih koji su bili oportunisti.
Rat je produzetak politike i koliko god mi vojsku tretirali kao profesiju i sl. ovi nacisti su itekako znali ciju politiku sprovode drugim sredstvima itd. Sve su to bili generali a kao sto znamo generali kad odu u penziju cesto udju u politiku jer je za dolazak do generalskog cina potrebno proci i `politicku skolu` odnosno postdiplomske studije o politickim aspektima vojnih pitanja i vice versa.
U tom smislu VALKYRIE je zalosno naivan film, narocito u sceni kada Cruise naglasi da ce prvo ukinuti koncentracione logore cim dodju na vlast. To je toliko oportuno da cak i iz ove vizure deluje kao spoj gluposti autora i perfidnosti junaka - Cruiseov lik kao da kaze `obustavimo ono sto ce nam najvise zamerati`. Da ne kazem obustavimo `ono jedino glupo` u Hitlerovom projektu.
Tim pre je Rommelovo ucesce u ovoj prici na neki nacin paradigmaticno jer on je dugo godina, to jest decenijama, profilisan kao `dobri nacista`, vrsni vojni strucnjak, strateg i sl. To je imalo dve dimenzije. Prva dimenzija je pre svega vezana za velicanje protivnika. Dakle, morao se stvoriti utisak da je pobedjen veliki protivnik, a veliki protivnik mora biti ogledalo nasih velikana, dakle divan muz, otac i strucnjak. Rommel se pokazao kao idealan za to - ucestvovao je u atentatu na Hitlera ali kao general nije imao problem da sebi objasni kako se sa vojskom obreo u DALEKOJ AFRICI. Dakle, Rommel nije bio zatecen braneci svoje ognjiste vec preko pola sveta.
Otud kao najmudriji film o ubistvu Hitlera biram potpunu fikciju, jedan od TV nastavaka DIRTY DOZENa u kome su Lee Marvin i ekipa poslati da sprece atentat na Hitlera. To je jedino sto ima smisla i nije cudno da Saveznici nikada nisu priznali nemacki pokret otpora kome BTW VALKYRIE daje omaz na kraju...
Singerov rediteljski postupak je prilično neopredeljen. On svakako u pojedinim scenama stvara tenziju, naročito u onim najjednostavnijim situacijama za postavljanje suspensea kao što je donošenje i aktiviranje bombe. Međutim, u gloalu, tenzije gotovo da nema. Kada se na oko pola filma konačno postavi bomba, ključni aspekt cele akcije a to je puč i preuzimanje vlasti dat je bez ikakve tenzije kroz puko nabrajanje događaja.
Isto tako čak ni Cruise koji dominira na ekranu i dobija najviše prostora za igru ne uspeva da izgradi pravi karakter a ostatak glumačke ekipe koja je izvrsna na papiru ne uspeva to da sprovede na ekranu. Bill Nighy doduše uspeva da šmira "ono svoje", i Tom Hollander pravi simpatičnu minijaturu ali Branagh je recimo potpuno neiskorišćen.
VALKYRIE je mogao da bude znatno bolji film, ali to nije ključni problem. Ako ostavimo po strani greške u realizaciji, ovo je film koji po prvi put načinje temu dosta rasprostranjene skepse među nacistima prema Hitleru. Naravno, sam von Stauffenbergov plan je ekranizovan više puta pre ovog filma, ali do sada nije bilo filma ovako visokih ambicija i široke distribucije koji je pokušavao da zađe iza one već uspostavljene slike o nacističkoj Nemačkoj kao monolitnom režimu u kome nije bilo nikakvih trzavica i opozicije.
Umesto toga, Singer nam prikazuje novu vrstu klišea gde se maltene sukobe nacisti idealisti sa nacistima budalama, ali u tom crno-belom pogledu na stvari, on po prvi put posle Hitlerove kinematografije stvara ideal naciste na ekranu, pokazujući da su danas oni u najmanju ruku pretvoreni iz istorijske činjenice u puke filmske miteme.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment