Pogledao sam BLACK DEATH Christophera Smitha. Moram priznati da mu je ovo, što se mene tiče, do sada najbolji i najzaokruženiji film. U suštini, BLACK DEATH je prilča o raznim neprijatnostima koje su hrišćani i pagani priređivali jedni drugima tokom srednjeg veka. Smith naravno pokušava da iz scenarija Dario Polonija izvuče jednu širu metaforu o tome kako se rivalske organizovane religije bore za dominaciju i kako su mali lokalni kultovi samo amplifikovana verzija velikih crkava i naravno sve to podvlači dopunskom tezom o subjektivinim psihološkim stanjima koja diktiraju ponašanje ljudi koji su glavni tvorci i egzekutori dogme, i rekao bih da ova opšta mesta Smith doživljava kao bitan deo svog iskaza. Srećom, film u osnovi funkcioniše kao ako ne u potpunosti žanrovska a ono bar žanrolika priča i izuzetno je dinamičan uz odličnu upotrebu lokacija.
Glumačka ekipa je takođe izvanredna i Smithu dosta pomaže u suštini B-podela sa A-kvalitetima kakva se može bez većih teškoća skupiti u Engleskoj. U tom smislu, posle izuzetno precenjenih žanrovskih radova, Smith najbolji rezultat pokazuje u filmu koji suštinski na nivou strukture jeste žanrovski, naročito ako imamo u vidu tradiciju WICKER MANa na koju se nadovezuje ali zapravo sam izraz je više okrenut priči i likovima. Reklo bi se da se Smith bolje snalazi u zahtevnijoj nego u kodifikovanijoj i rigidnijoj formi.
BLACK DEATH nije ništa posebno, ali je zato vrlo solidno realizovan primer ničega posebnog, a to je već za svaku pohvalu, naročito ako imamo u vidu Smithov evidentni napredak.
* * * / * * * *
Glumačka ekipa je takođe izvanredna i Smithu dosta pomaže u suštini B-podela sa A-kvalitetima kakva se može bez većih teškoća skupiti u Engleskoj. U tom smislu, posle izuzetno precenjenih žanrovskih radova, Smith najbolji rezultat pokazuje u filmu koji suštinski na nivou strukture jeste žanrovski, naročito ako imamo u vidu tradiciju WICKER MANa na koju se nadovezuje ali zapravo sam izraz je više okrenut priči i likovima. Reklo bi se da se Smith bolje snalazi u zahtevnijoj nego u kodifikovanijoj i rigidnijoj formi.
BLACK DEATH nije ništa posebno, ali je zato vrlo solidno realizovan primer ničega posebnog, a to je već za svaku pohvalu, naročito ako imamo u vidu Smithov evidentni napredak.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment