Pogledao sam REGARDE LES HOMMES TOMBER, rediteljski debi Jacques Audiarda. Reč je o ekranizaciji romana Teri Whitea koji je u Francuskoj realizovan i preko filma MAX & JEREMIE. Dakle, prepoznat je kao pisac priča o atipičnim prijateljstvima ljudi sa margine i sa one strane zakona. Roman TRIANGLE po koje Audiard snimio ovaj film inače je nagrađen 1983. nagradom Edgar Allan Poe za najbolji paperback. Ne znam koliko je intervenisao na nivou strukture, ali film definitivno ima zanimljivu i nešto zahtevniju strukturu.
Audiardov film počinje prateći dve naizgled poptuno odvojene priče o dve homoerotske opsesije između ocvalog trgovačkog putnika i mladog policajca i ocvalog prevaranta i mladog prestupnika. Kada policajac pogine, trgovački putnik postaje opsednut tim slučajem i preuzima rešavanje u svoje ruke nezadovoljan angažmanom policije. Prevarant s druge strane poučava mladog naivca snalaženju na ulici.
U osnovi ovo je krimić, međutim, mislim da je evidentno kako se film pre svega razvija u pravcu žanženeovske studije zločina i homoerotizma među marginalcima. U tom pogledu, ovo je možda i najbolja ekranizacija Jean Geneta koja nije direktno inspirisana njegovim pisanjem. Svi elementi njegove poetike su tu.
Jean-Louis Trintignant se spremno poigrava sa svojom star personom u ovom filmu i izvanredan je kao ocvali uličar a Mathieu Kassovitz u svojoj ranoj ulozi kanališe dosta ubedljivu naivnost i tupost u ulozi njegovog učenika. Na ovom tragu će biti i Kassovitzov ASSASSIN(S) ali ne toliko eksplicitan u ženeovskim namerama.
Audiard je u svom dugometražnom rediteljskom debiju možda i najoštrije naglasio koje opsesije će kasnije biti prisutne u njegovim filmovima. Kasnije će one samo biti selektirane i u pojedinim filmoviam će različiti delovi biti stavljeni u prvi plan. Na debiju je međutim skupio sve na jednom mestu i rezultat je energičan rad koji najavljuje više od debitantske zrelosti.
* * * / * * * *
Audiardov film počinje prateći dve naizgled poptuno odvojene priče o dve homoerotske opsesije između ocvalog trgovačkog putnika i mladog policajca i ocvalog prevaranta i mladog prestupnika. Kada policajac pogine, trgovački putnik postaje opsednut tim slučajem i preuzima rešavanje u svoje ruke nezadovoljan angažmanom policije. Prevarant s druge strane poučava mladog naivca snalaženju na ulici.
U osnovi ovo je krimić, međutim, mislim da je evidentno kako se film pre svega razvija u pravcu žanženeovske studije zločina i homoerotizma među marginalcima. U tom pogledu, ovo je možda i najbolja ekranizacija Jean Geneta koja nije direktno inspirisana njegovim pisanjem. Svi elementi njegove poetike su tu.
Jean-Louis Trintignant se spremno poigrava sa svojom star personom u ovom filmu i izvanredan je kao ocvali uličar a Mathieu Kassovitz u svojoj ranoj ulozi kanališe dosta ubedljivu naivnost i tupost u ulozi njegovog učenika. Na ovom tragu će biti i Kassovitzov ASSASSIN(S) ali ne toliko eksplicitan u ženeovskim namerama.
Audiard je u svom dugometražnom rediteljskom debiju možda i najoštrije naglasio koje opsesije će kasnije biti prisutne u njegovim filmovima. Kasnije će one samo biti selektirane i u pojedinim filmoviam će različiti delovi biti stavljeni u prvi plan. Na debiju je međutim skupio sve na jednom mestu i rezultat je energičan rad koji najavljuje više od debitantske zrelosti.
* * * / * * * *