Marianne Tardieu je na kanskom festivalu nastupila sa filmom QUI VIVE u kom Reda Kateb nosi priču o "belom Arapinu" koji radi kao čuvar u tržnom centru dok uporedo pokušava da završi kurs za medicinskog tehničara. Taman kada mu deluje da se uhvatio za "zelenu granu" i da svoj život polako dovodi u red, na poslu kreće da ga maltretira grupa obesnih tinejdžera, a jedinu pomoć može da mu pruži drug iz detinjstva koji je lokalni kriminalac, ali ta usluga neće doći besplatno.
QUI VIVE je u osnovi psihološka studija o pojedincu i njegovoj životnoj borbi u savremenom društvu koja nije onoliko intenzivna kako mnogi filmovi koji pokušavaju da je prikažu ali nije nimalo naivna jer i dalje podrazumeva zgusnutu mrežu raznih odnosa zavisnosti i dominacije.
To mi je u ovom filmu i bilo najzanimljivije. Nema tog lažnog intenziteta borbe na život i smrt koja je u savremenom svetu zapravo prilično retka, ali ne zanemaruje pritisak koji ume da bude ogroman i bez pretnje da će te neko ubiti jer duguješ novac.
Film je dobro dizajniran, dobro formatiran, odlično glumljen. Nema preveliku ambiciju ali je uspešno ispunjava.
* * * / * * * *