Mani Hagighi snimio je film EJDEHA VARED MISHAVAD! i sa njim stigao do Berlinala, kombinujući žanrove za koje se više ne može reći da nisu svojstveni iranskom filmu jer se on menja i grabu krupnim koracima ka zapadnim standardima, ali svakako unoseći čudan miks misterije, horora i lažnog dokumentarca kao simptoma art house reakcionarnosti.
Rezultat je jedna papazjanija u kojoj je sve važno i ništa nije važno, sve je fantazija i sve je stvarnost, sve je meta i sve je konvencionalno i u toj hrpi raznih pokušaja, Haghighi ne uspeva da se snađe. Da je reč o evropskom filmu, možda bih i razumeo taj pokušaj da se nekako pobegne od konvencionalnog i razumnog (da ne kažem razumljivog) pakovanja sadržaja, ali iranski film bi superiorno realizovan sam po sebi bio dovoljno festivalski egzotičan.
Ipak, Haghighi računa da šta je sigurno sigurno je, pa polazi putem Radu Judea u smeru poprilične nebuloze, što je šteta. Na parče, samo u pogledu inscenacije ovde je bilo i znanja i zanimljivih ideja.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment