SVILEN KONAC je debitantski film Damira Romanova, jedinog reditelja koji je u generaciji skupljenoj u omnibusu OKTOBAR bio zainteresovan za ortodoksni žanrovski film. Snimljen je u okviru Apolona, u produkciji Radoša Bajića, dakle daleko od nekog miljea kom je Romanov stremio i u realizaciji je pokazao profesionalni nivo, ali nažalost ne i neku dodatnu sposobnost da prevaziđe upadljivu dramsku nerazvijenost priče.
Film traje 79 minuta i pravi je podvig da ovako dramski nerazvijen scenario, napisala ga je Milica Jevtić po priči Jelene Bajić Jočić, uopšte uspeva da bude "razvučen" na toliko. U tom smislu Damir Romanov zaslužuje i čestitke.
Sama priča nije previše interesantna, postavlja preg junake i gledaoce neke stare dileme na koje starinski i odgovori i ne donosi ništa novo.
Ipak, lepo je čuti bend Ljubičice u jednoj seoskoj melodrami iz produkcije Radoša Bajića. Podsetilo me je malo na Koju u RADIO VIHOR ZOVE ANĐELIJU Joce Živanovića.
Ukupno uzev, ovo je produkciono i rediteljski artikulisan film koji nije imao baš mnogo supstance sa kojom bi se izrazio. Sve ono što smo dobili je manje-više na nivou onog što je uneto u startu, Olga Odanović i Aleksandar Stojković su već razrađeni u pogledu interpretacija i ne nude ništa novo ali rade ono svoje vrlo profesionalno, mladi glumci nisu baš sigurni u svojim ulogama ali su korektni. I to je sve.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment