Barthelemy Grossmann dobio je čudan ali zanimljiv zadatak da u produkciji Luca Bessona, kome ni na jednom nivou već neko vreme ne ide kako treba, po njegovom scenariju, snimi film o grupi fanova Arthura i Minimoya koji odlaze na hodočašće do kuće svog omiljenog junaka i tamo bivaju napadnuti od strane slashera.
Besson dakle piše scenario o fanovima njegovog ambicioznog animiranog projekta koji je imao više publiciteta nego uspeha, i više njegove volje da uspe nego što je zaista započeo franšizu, ali to je bio vreme kad je njegova volja bila dovoljna. U svakom slučaju, posle tri animirana filma, Arthur i Minimoji su ostali negde na marginama interesovanja ciljne grupe a svakako van fokusa Bessonovih fanova. Sada ih on vraća kao osnov za horor film, slično kao što je odlaskom Winnie the Pooha u public domain nastao horor film - što je dosta čudna reakcija u dva različita miljea.
No, eto i Besson je dobio potrebu da iz dečjih likova izgradi horor i ono što smo dobili možda može da se kreće blizu ispod prelazne ocene u prvoj polovini filma dok traje build up, ali kad krene horor nažalost imamo jedan zastrašujući manjak horor imaginacije, kad krenu slasher situacije nastupa potpuna praznina i to je jedna zapravo i najstrašnija stvar u ovom filmu.
Kao Bessonov autorski projekat, i zahvaljujući celom konceptu, ARTHUR, MALEDICTION će ostati upisan kao kuriozitet ali ko ga zaista pogleda, neće imati šta da vidi.
No comments:
Post a Comment