ADAM Rhysa Ernsta je pokušaj da se u novim LGBTQ+ okolnostima snimi nešto kao CHASING AMY, i uprkos tome što je Rhys Ernst u nekim stvarima superioran u odnosu na Kevina Smitha, pre svega u vizuelnom pogledu, ipak ovde nemamo takav generacijski film.
Prvo, ADAM nije tako jednostavan na nivou premise - nije priča o vezi strejt lika i lezbejke, ali jeste zarobio ovo naše vreme i tu opsesiju identifikovanjem seksualnosti. Ovde imamo junaka koji je strejt dečko u poseti sestri lezbejki u velikom gradu. Ona ga vodi na svoje žurke prepune nekih raznih trans aktivista, lezbejki, svega i svačega i on tu upoznaje devojku u koju se zaljubljuje i pošto je ona lezbejka on se pravi da je trans momak.
To sve dovodi do raznih zgoda i preispitivanja i konstituiše jedan simpatičan film o odrastanju smešten u samu žižu cele te opsesije manjinskim seksualnim orijentacijama i opredeljenjima. Milje je prikazan ovlaš ali zabavno, ovo definitivno nije CRUISING u pogledu nekog otkrivanja sveta o kom smo samo čuli, plus ovo je danas mejnstrim liberalna kultura, i nema te aure zabranjenog i andergraunda, međutim reakcija glavnog junaka na sve to, kao i na vlastite i sestrine ljubavne zgode je zanimljiva i duboko ljudska.
Glavni glumci su odlični i ubedljivi, uspevaju da prenesu osnovne emocije u ovoj priči koja definitivno nije za svakoga i mnogima može biti odbojna. Međutim, odbojnija je kad se prepričava nego kad se gleda.
* * *./ * * * *
No comments:
Post a Comment