Piotr Kumik snimio je film KRYPTONIM: POLSKA koji bismo mogli definisati kao PARADU Srđana Dragojevića, samo izvedenu po mustri Romea i Julije.
Ovako high concept premisa obećavala je jedno superideologizovano didaktičko delo, ali su ipak date propozicije nudile prostor da se izvedu neku zanimljive obavezne figure.
Nažalost, od samog početka, Kumikov film pravi greške, počev od toga da je njegov glavni junak u suštini više član neonacističke grupe iz navike nego što suštinski veruje u to. Samim tim, on se transformiše u potpunosti a njegova partnerka nimalo, ona i dalje ostaje levičarska aktivistkinja, i to bi bilo u redu da on ima neku promenu u karakteru - međutim, nema je, on prosto nađe devojku i promeni društvo s kojim provodi vreme i to je to.
Samim tim nema tog elementa "zabranjene ljubavi", nema nikakve spoljne i unutrašnje represije jer naprosto niko tu ne doživljava postojanje bilo kakve prepreke za bilo šta, ni on od nacističke okoline niti njoj u bilo kom momentu smeta što je zavolela nacistu.
High concept je baziran na sukobu, a jedino čega u ovom filmu nema jeste sukob. Naročito jer su obe aktivističke strane karikirane, s tim što su nacisti prisutniji pa su više ismejani.
Film nije dosadan, i zanimljiv je zato što se bavi jednom u sutšini lokalnom ali svuda aktuelnom temom sa nekim žanrovskim odmakom. Međutim, rezultat je krajnje skroman.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment