Gledao sam RALPH BREAKS THE INTERNET kad je pretpremijerno krenuo pred Novu godinu ali trebalo mi je malo vremena da obuhvatim sve utiske iz toga filma. Phil Johnston i Rich Moore su se vratili sa filmom koji je dostigao sve one domete prvog filma koji može biti značajniji nekako samo zato što je prvi. I zbilja, RALPH BREAKS THE INTERNET se nadovezuje na tu vrlo zanimljivu liniju Disney-Pixar filmova koji naratizuju kroz humanoidne likove neke procese, poput psihe u INSIDE OUT, igara u prvom RALPHu ili interneta u drugom.
Dakle, u RALPHu junaci dolaze na internet i upoznaju se sa zakonitostima mreže, njenim manama i prednostima, koristima i opasnostima. Sve pojave koje znamo na internetu formulisane su i date kroz humanoidne likove i vrlo zanimljive zaplete. I u tom pogledu, drugi film čini nešto slično kao i prvi. Ono što je međutim razlika jeste to što na internetu ne postoji ta monotonost arkadne igre koja samim tim sugeriše svojevrsnu proletersku ulogu njenih protagonista. Internet međutim nudi slobodu kretanja, što međutim ne znači da oni koji na njemu rade nisu proleteri na neki način.
U tom pogledu, RALPH BREAKS THE INTERNET donekle i podleže ideji "kapitalizma bez frikcija" koju je doneo internet, koji uostalom sve više postoji i van Silicijumske doline, čak i u nekim krajnje ponižavajućim internet poslovima. Pod tim mislim da u scenama na internetu nema te klasne solidarnosti u vreme predaha, svi su neprekidno aktivni i svi neprekidno privređuju.
Otud ne čudi da se kao glavni konflikt na internetu gradi iz dva aspekta, činjenice da internet povezuje ljude i omogućuje da se neke čak i opskurne stvari lociraju, a drugi je u tome da junakinju privlači sloboda koju nudi internet i želi da napusti monotonost i "zatvorenost" analognog sveta. Nota bene, RALPH BREAKS THE INTERNET ne beži od prikaza eksploatatorskog karaktera interneta. Svaka okolnost na njemu je komodifikovana, čak i Disneyev sajt, međutim isto tako prikazuje i demokratičnost koja omogućuje da svak na neki način može da privređuje i da se afirmiše.
Dakle, i dalje tu ima prostora za razmišljanje a kad je reč o onome što se gleda, ponovo je napravljen školski čas na kome predaju Disneyevi i Pixarovi narativni gurui i animatori školuju. U vizuelnom i pripovedačkom pogledu RALPH BREAKS THE INTERNET je superuzbudljivo ostvarenje, i zaista izuzetan primer višeslojnog filma koji posle gledanja nimalo ne deluje kao nešto što je inicijalno namenjeno deci.
* * * * / * * * *
Dakle, u RALPHu junaci dolaze na internet i upoznaju se sa zakonitostima mreže, njenim manama i prednostima, koristima i opasnostima. Sve pojave koje znamo na internetu formulisane su i date kroz humanoidne likove i vrlo zanimljive zaplete. I u tom pogledu, drugi film čini nešto slično kao i prvi. Ono što je međutim razlika jeste to što na internetu ne postoji ta monotonost arkadne igre koja samim tim sugeriše svojevrsnu proletersku ulogu njenih protagonista. Internet međutim nudi slobodu kretanja, što međutim ne znači da oni koji na njemu rade nisu proleteri na neki način.
U tom pogledu, RALPH BREAKS THE INTERNET donekle i podleže ideji "kapitalizma bez frikcija" koju je doneo internet, koji uostalom sve više postoji i van Silicijumske doline, čak i u nekim krajnje ponižavajućim internet poslovima. Pod tim mislim da u scenama na internetu nema te klasne solidarnosti u vreme predaha, svi su neprekidno aktivni i svi neprekidno privređuju.
Otud ne čudi da se kao glavni konflikt na internetu gradi iz dva aspekta, činjenice da internet povezuje ljude i omogućuje da se neke čak i opskurne stvari lociraju, a drugi je u tome da junakinju privlači sloboda koju nudi internet i želi da napusti monotonost i "zatvorenost" analognog sveta. Nota bene, RALPH BREAKS THE INTERNET ne beži od prikaza eksploatatorskog karaktera interneta. Svaka okolnost na njemu je komodifikovana, čak i Disneyev sajt, međutim isto tako prikazuje i demokratičnost koja omogućuje da svak na neki način može da privređuje i da se afirmiše.
Dakle, i dalje tu ima prostora za razmišljanje a kad je reč o onome što se gleda, ponovo je napravljen školski čas na kome predaju Disneyevi i Pixarovi narativni gurui i animatori školuju. U vizuelnom i pripovedačkom pogledu RALPH BREAKS THE INTERNET je superuzbudljivo ostvarenje, i zaista izuzetan primer višeslojnog filma koji posle gledanja nimalo ne deluje kao nešto što je inicijalno namenjeno deci.
* * * * / * * * *