AQUAMAN Jamesa Wana je dvoipočasovni film koji nije uspeo da me istinski zainteresuje, mada što o njemu više razmišljam shvatam da nemam šta puno da mu zamerim. Ovo je origin film koji vrlo vešto spaja osnovni konflikt sa originom, odnosno origin čini konfliktom prvog filma o junaku i to je vrlo dobro sprovedeno. Sigurno da ljubitelji stripa mogu imazi problema sa ovom samoanskom inkarnacijom Aquamana, i teškoće da prihvate ovu prenabildovanu verziju, ali u pogledu načina na koji je su ispunjeni osnovni ciljevi filma, nemamo šta da zamerimo ovom filmu.
Štaviše, AQUAMAN je deo DCEU koji je potpuno standalone film i u tom pogledu se vraća onome što je do sada i bilo najbolje u Warnerovom pristuupu stvarima a to je da nema te MCU metaserijalnosti gde film uđe u pola avanture i ogromnim delom referiše na ono što je viđeno. AQUAMAN može da se gleda bez velikog predznanja i da ostane jedini film iz DCEU koji ćete pogledati. To su sve velike vrline.
Ono što je po meni jedan od problema jeste u osnovi ispravna odluka da se u AQUAMAN krene iz kratkog origin introa o majci i ocu, i da se onda pođe u sadašnjost kad je Aquaman već superheroj, pa da se onda njegovo lično susretanje sa Atlantiđanima baci u flešbekove. Time film uspeva da izbegne klopku origin filma gde ide masa scena čiji ishod znamo, ali definitivno nema onu fascinaciju novootkrivenim moćima koju bi Arthur kao dečak trebalo da ima. Prisećanja su plasirana funkcionalno i efektno, okidaju se situacijama u kojima junak mora da se seti nekog događaja ili lekcije iz prošlosti, ali definitivno ne proizvode onu emociju koju bi prikazdetinjstva iz full blown origina mogao da ima.
S druge strane, od prvih minuta Aquamana mi dobijamo Aquamana i to mi je u osnovi prijalo.
Podvodne scene sa Atlantiđanima i tim raznim narodima su zanimljive, vizuelno je to sve šareno i dizajnerski bogato, ali isto tako fizika dešavanja pod vodom je suštinski zanemarena. Naravno, Aquamanova kosa se vijori u vodi kao da on roni, ali manje-više kretanje je dato kao da junaci imaju sposobnost letenja kroz vazduh. Očekivao bih nešto više inventivnosti u samoj fizici kretanja kroz vodu, naročito u fazi kada prelazak iz "elementa" u "element" igra tako važnu ulogu.
Borilačke scene s druge strane imaju zanimljivu fiziku, posle svakog jačeg udarca ili pada, kamera se zatrese, i miks zvuka doprinosti tome da se svaki udarac oseti. Akcione scene su u principu dosta dobre, i što su "organskije", kao recimo potera na Siciliji, to su zanimljivije. Humora takođe ima dosta, ovo je svakako "laganiji" film u DCEU kanonu iako mu po izgledu i ozbiljnosti relizacije sigurno pripada.
Šta je onda razlog moje nemogućnosti da se zainteresujem za film? Delom proizilazi iz kraha JUSTICE LEAGUE koji je upravo pokazao sve slabosti tih shared universe filmova jer se i uspeh i neuspeh prenose na sledeće pa delimično i prethodne filmove, i iskreno nisam imao visok entuzuijazam za ovaj film. Drugi razlog je Jason Momoa koji nema tu harizmu leading mana iako tehnički ima sve karakteristike i radi sve što treba. Međutim, ne mogu reći ni da me je u ranijim DCEU filmovima pa i ovde do kraja ubedio da može da iznese ovakav spektakl. To sve ne znači da on nije uradio dobar posao, ali u ovkaovj vrsti filma potrebnija je ipak još sjajnija zvezda.
U neku ruku, AQUAMAN je imao slične izazove kao THOR i BLACK PANTHER i oba izazova je uspešno savladao, doduše uz iskustvo koje im je pružio know how samog MCU.
* * * / * * * *
Štaviše, AQUAMAN je deo DCEU koji je potpuno standalone film i u tom pogledu se vraća onome što je do sada i bilo najbolje u Warnerovom pristuupu stvarima a to je da nema te MCU metaserijalnosti gde film uđe u pola avanture i ogromnim delom referiše na ono što je viđeno. AQUAMAN može da se gleda bez velikog predznanja i da ostane jedini film iz DCEU koji ćete pogledati. To su sve velike vrline.
Ono što je po meni jedan od problema jeste u osnovi ispravna odluka da se u AQUAMAN krene iz kratkog origin introa o majci i ocu, i da se onda pođe u sadašnjost kad je Aquaman već superheroj, pa da se onda njegovo lično susretanje sa Atlantiđanima baci u flešbekove. Time film uspeva da izbegne klopku origin filma gde ide masa scena čiji ishod znamo, ali definitivno nema onu fascinaciju novootkrivenim moćima koju bi Arthur kao dečak trebalo da ima. Prisećanja su plasirana funkcionalno i efektno, okidaju se situacijama u kojima junak mora da se seti nekog događaja ili lekcije iz prošlosti, ali definitivno ne proizvode onu emociju koju bi prikazdetinjstva iz full blown origina mogao da ima.
S druge strane, od prvih minuta Aquamana mi dobijamo Aquamana i to mi je u osnovi prijalo.
Podvodne scene sa Atlantiđanima i tim raznim narodima su zanimljive, vizuelno je to sve šareno i dizajnerski bogato, ali isto tako fizika dešavanja pod vodom je suštinski zanemarena. Naravno, Aquamanova kosa se vijori u vodi kao da on roni, ali manje-više kretanje je dato kao da junaci imaju sposobnost letenja kroz vazduh. Očekivao bih nešto više inventivnosti u samoj fizici kretanja kroz vodu, naročito u fazi kada prelazak iz "elementa" u "element" igra tako važnu ulogu.
Borilačke scene s druge strane imaju zanimljivu fiziku, posle svakog jačeg udarca ili pada, kamera se zatrese, i miks zvuka doprinosti tome da se svaki udarac oseti. Akcione scene su u principu dosta dobre, i što su "organskije", kao recimo potera na Siciliji, to su zanimljivije. Humora takođe ima dosta, ovo je svakako "laganiji" film u DCEU kanonu iako mu po izgledu i ozbiljnosti relizacije sigurno pripada.
Šta je onda razlog moje nemogućnosti da se zainteresujem za film? Delom proizilazi iz kraha JUSTICE LEAGUE koji je upravo pokazao sve slabosti tih shared universe filmova jer se i uspeh i neuspeh prenose na sledeće pa delimično i prethodne filmove, i iskreno nisam imao visok entuzuijazam za ovaj film. Drugi razlog je Jason Momoa koji nema tu harizmu leading mana iako tehnički ima sve karakteristike i radi sve što treba. Međutim, ne mogu reći ni da me je u ranijim DCEU filmovima pa i ovde do kraja ubedio da može da iznese ovakav spektakl. To sve ne znači da on nije uradio dobar posao, ali u ovkaovj vrsti filma potrebnija je ipak još sjajnija zvezda.
U neku ruku, AQUAMAN je imao slične izazove kao THOR i BLACK PANTHER i oba izazova je uspešno savladao, doduše uz iskustvo koje im je pružio know how samog MCU.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment