Otto Bathurst u filmu ROBIN HOOD ide sličnim putem kao Guy Ritchie u svom KING ARTHURu. I na blagajnama je nažalost vrlo slično prošao a ni kritika ga nije prihvatila. Šteta, meni je ovaj ROBIN HOOD legao. Taron Egerton je ostvario još jednu šarmantnu rolu u ikoničnom liku koji je jedan od osnova britanske kulture. Naravno, Otto Bathurst nije Matthew Vaughn pa ni ROBIN HOOD nije KINGSMAN ali ni kad je Connery radio Bonda Lesterov ROBIN nije dobacio do tog nivoa.
Otto Bathurst sa scenaristima ulaže jako veliku energiju da osavremeni Robina Hooda i da ga učini ne samo vizuelno već i politički relevantnim. S jedne strane, Bathurst radi sve na tome da ROBIN HOOD bude moderan akcioni film, gde mnogi samostreli više podsećaju na mitraljeze nego na srednjevekovno oružje, a strele se izbacuju u ritmu na koji smo navikli u kung fu filmovima. Taron Egerton i Jamie Foxx su ubedljivi u tim situacijama tako da Bathurstu olakšavaju posao.
Simon Crane je bio zadužen za akciju i njegov rukopis je prepoznatljiv i kad se javi u epohi. Film je inače sniman u Mađarskoj i Hrvatskoj sa velikim doprinosom naročito mađarskih filmskih radnika.
U političkom pogledu, Bathurstov film prikazuje svet u kome se živi u strahu od Islama, od Arapa, a zapravo se ti strahovi i tenzije grade kako bi se finansirali Krstaški pohodi i tlačio narod održavajući klasni status quo. Robin Hood na filmu nikada do sada nije bio ovako otvoreno političan. Ako je pored akcije nešto akcenat u ovom filmu, to je upravo taj pokušaj da se Robin prevede u okvire moderne politike posle 9/11 i Patriot Acta.
U scenama na Krstaškom pohodum kostimi krstaša čak i podsećaju na američke pustinjske uniforme, simpatije naroda prema Robinu kad povede pobunu iskazuju se na način vrlo blizak onom iz vremena Anonymousa i V FOR VENDETTA imaginarijuma.
Ben Mendelsohn je postao Alan Rickman svoje generacije i njegov Šerif je solidan, ali ne iskoračuje previše izvan neočekivanog, izazov zanimljivog klasnog gneva koji nosi i to usmerenog protiv aristokratije. Eve Hewson je slaba tačka podele kao Mariane ali na svu sreću ona nije toliko bitan motivacioni faktor u odnosu na Robinovo delovanje.
U izvesnom smislu, ROBIN HOOD može biti smatran neuspelim iniciranjem franšize, slično kao KING ARTHUR. Međutim, ono što se prepoznaje kao uvod u dalje nastavke ostalo je kao mali priključak na kraju koji se ako ovo ostane one-shot, a deluje da će ostati, može posmnatrati kao vid dramske ironije a ne nedorečenost...
* * * / * * * *
Otto Bathurst sa scenaristima ulaže jako veliku energiju da osavremeni Robina Hooda i da ga učini ne samo vizuelno već i politički relevantnim. S jedne strane, Bathurst radi sve na tome da ROBIN HOOD bude moderan akcioni film, gde mnogi samostreli više podsećaju na mitraljeze nego na srednjevekovno oružje, a strele se izbacuju u ritmu na koji smo navikli u kung fu filmovima. Taron Egerton i Jamie Foxx su ubedljivi u tim situacijama tako da Bathurstu olakšavaju posao.
Simon Crane je bio zadužen za akciju i njegov rukopis je prepoznatljiv i kad se javi u epohi. Film je inače sniman u Mađarskoj i Hrvatskoj sa velikim doprinosom naročito mađarskih filmskih radnika.
U političkom pogledu, Bathurstov film prikazuje svet u kome se živi u strahu od Islama, od Arapa, a zapravo se ti strahovi i tenzije grade kako bi se finansirali Krstaški pohodi i tlačio narod održavajući klasni status quo. Robin Hood na filmu nikada do sada nije bio ovako otvoreno političan. Ako je pored akcije nešto akcenat u ovom filmu, to je upravo taj pokušaj da se Robin prevede u okvire moderne politike posle 9/11 i Patriot Acta.
U scenama na Krstaškom pohodum kostimi krstaša čak i podsećaju na američke pustinjske uniforme, simpatije naroda prema Robinu kad povede pobunu iskazuju se na način vrlo blizak onom iz vremena Anonymousa i V FOR VENDETTA imaginarijuma.
Ben Mendelsohn je postao Alan Rickman svoje generacije i njegov Šerif je solidan, ali ne iskoračuje previše izvan neočekivanog, izazov zanimljivog klasnog gneva koji nosi i to usmerenog protiv aristokratije. Eve Hewson je slaba tačka podele kao Mariane ali na svu sreću ona nije toliko bitan motivacioni faktor u odnosu na Robinovo delovanje.
U izvesnom smislu, ROBIN HOOD može biti smatran neuspelim iniciranjem franšize, slično kao KING ARTHUR. Međutim, ono što se prepoznaje kao uvod u dalje nastavke ostalo je kao mali priključak na kraju koji se ako ovo ostane one-shot, a deluje da će ostati, može posmnatrati kao vid dramske ironije a ne nedorečenost...
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment