SPEED KILLS

John Luessenhop je reditelj neverovatne biografije, reklo bi se čak da deluje kao da je zapravo svoju karijeru naprosto kupio a da umesto njega sve režira neko drugi. Čovek se pojavljuje povremeno sa krajnje različitim filmovima, od kojih je barem jedan - TAKERS - odličan. Na SPEED KILLS potpisano je ime Jodi Scurfield ali je kroz ceo proces nastanka filma Luessenhop slovio za reditelja pa me ne budi čudilo da je ovo pseudonim jer Scurfield ni na čemu nije potpisan/a. To sve produbljuje mistiku korporativnog advokata koji je postao reditelj.

SPEED KILLS je pitak, isprazan, klišetiziran, true-ish story o Donu Aronowu, vlasniku fabrike brzih čamaca sa Floride koji se upleo sa kriminalcima i bio ubijen.

Međutim, u filmu Don Aronow je prikazan kao Ben Aronow a poneka ličnost koja se pojavi je autentična a neke nisu. Tako da kroz filmu prodefiluju jordanski kralj Husein, George Bush i Meyer Lansky ali neki drugi likovi ostaju fikcionalizovani.

Tako, SPEED KILLS ostaje u svakom smislu nedorečen film, i produkciono i glumački. John Travolta je živ klan-nedoklan i ima još uvekl tragova onog starog magnetizma koji ga je krasio i po kome prepoznajemo da se ovde nije slućajno našao na ekranu. Kellan Lutz je ostao potpuno neiskorišćen kao čudan hibrdni lik nećaka Meyera Lanskog i Aronowljevog rivala kasnije optuženog za njegovo ubistvo. 

U određenom smislu SPEED KILLS izgleda TV ili DTV true crime filmove iz VHS ere, koji su ponekad umeli da budu dobri ali mahom nisu bili. Ne znam u kom trenutku i zašto je Luessenhop digao ruke od ovog filma ali posle krajnjeg rezultata to postaje potpuno razumljivo.

Međutim, kako rekoh na početku, film je pitak i nepretenciozan i mislim da bi delu manje verzirane publike bio čak i relativno zabavan. Ako je ovo režirao Luessenhop, iako ovo nije ni približno TAKERSu, eto bar taj efekat pokazuje da nije sasvim izgubio svoj mojo.

* * / * * * *