THE NIGHT COMES FOR US nastavlja putanjom koju je zacrtao Timo Tjahjanto. Ponovo u saradnji za Toddom Brownom i kućom XYZ ovo je visokooktanska akcija kakvu ranije nismo videli i u pretenzijama koje je imao svakako da je i uspeo. Dakle, da, ovo je gore actioner kakav svakako nismo videli nikada na jednom mestu iako smo ovaj pristup semplovali do sada kod Garetha Evansa i kod samog Tjahjanta. Dakle, to je jedno krvoproliće u kome junaci jedni druge masakriraju kao u hororu a biju se kao u vrlo uspelom miksu svih do sada poznatih škola filmske tuče.
Nisam siguran da li će ikada ovo što radi Tjahjanto biti do kraja aproprirano u Holivudu ali sasvim sigurno da je MILE 22 poželeo da koketira baš sa ovim pristupom akciji.
Dok su honkonški majstori bioskopske akcije baš u pokretu kao ipak osnovu filmskog izraza pokušavali da nađu tu sponu između svog sadržaja i onoga gde film prerasta u umetnost, kod Tjahjanta je to i pokret i mizanscen, i odnos prema telu u kome se pomeraju granice do sada viđenog a na kraju krajeva i fiziološki uverljivog. Ako u američkom filmu imamo fenomen nepovredivosti junaka, ovde imamo fenomen neuništivosti junaka uprkos destrukciji tela.
Da bi ta neuništivost opstajala, junaci su motivisani nekim arhetipskim okolnostima, poput zaštite deteta, osvete itd. Međutim, Timo Tjahjanto ne snima film u kome zapravo mora da se prati priča. Narativ je vezan za tela junaka i ono što rade jedni drugima, a kao osnovna zamerka ostaje to što na nivou šire slike njegov film deluje krajnje nejasno, proizvoljno i često zbunjujuće. To naravno ne umanjuje njegov efekat u onome što Tima interesuje ali verujem da bi gledaočeva investicija bila kudikamo veća da dramski uvodi u scene nisu tako konfuzni, iako deluje da su u vizuelnom pogledu čak i dosta brižljivo konstruisani.
Ljubitelji akcionog filma i dalekoistočnog filma ne treba da čekaju ni sekund već odmah neka prionu na ovaj film, srećom svuda u svetu dostupan preko Netflixa.
* * * / * * * *
Nisam siguran da li će ikada ovo što radi Tjahjanto biti do kraja aproprirano u Holivudu ali sasvim sigurno da je MILE 22 poželeo da koketira baš sa ovim pristupom akciji.
Dok su honkonški majstori bioskopske akcije baš u pokretu kao ipak osnovu filmskog izraza pokušavali da nađu tu sponu između svog sadržaja i onoga gde film prerasta u umetnost, kod Tjahjanta je to i pokret i mizanscen, i odnos prema telu u kome se pomeraju granice do sada viđenog a na kraju krajeva i fiziološki uverljivog. Ako u američkom filmu imamo fenomen nepovredivosti junaka, ovde imamo fenomen neuništivosti junaka uprkos destrukciji tela.
Da bi ta neuništivost opstajala, junaci su motivisani nekim arhetipskim okolnostima, poput zaštite deteta, osvete itd. Međutim, Timo Tjahjanto ne snima film u kome zapravo mora da se prati priča. Narativ je vezan za tela junaka i ono što rade jedni drugima, a kao osnovna zamerka ostaje to što na nivou šire slike njegov film deluje krajnje nejasno, proizvoljno i često zbunjujuće. To naravno ne umanjuje njegov efekat u onome što Tima interesuje ali verujem da bi gledaočeva investicija bila kudikamo veća da dramski uvodi u scene nisu tako konfuzni, iako deluje da su u vizuelnom pogledu čak i dosta brižljivo konstruisani.
Ljubitelji akcionog filma i dalekoistočnog filma ne treba da čekaju ni sekund već odmah neka prionu na ovaj film, srećom svuda u svetu dostupan preko Netflixa.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment