OVERLORD

OVERLORD Juliusa Averyja nastao je u produkciji J.J. Abramsa i nekako je opisivan kao dodatak Cloverfield mythosu. Međutim, u ovom filmu Cloverfielda nema i ništa ga sa njim ne može povezati, a da sam ja uspeo da prepoznam.

Međutim, ono čega ima a to je najvažnije jeste dobar film. I to je vrlo zanimljivo ako imamo u vidu da su Billy Ray i Mark L. Smith napisali jedan zapravo vrlo nemaštovit scenario. Kada sam shvatio premisu i malo uhvatio ritam filma, bilo mi je potpuno jasno kuda koja situacija vodi. Otud Julius Avery zaslužuje sve pohvale što je uspeo da me ubedi kako to sve tako treba i učinio da u jednoj tako suštinski konvnecionalnoj i “ravnoj” stvari izuzetno uživam.

OVERLORD počinje kao SAVING PRIVATE RYAN samo sa efikasnošću jednog starog B-filma. Avery jako lepo kombinuje ikonografiju filma o Drugom svetskom ratu sa estetskim imaginarijem filma o Vijetnamskom ratu pa i modernijim akcijašem, i u tom pogledu vrlo sočno daje životnu energiju čitavom nizu barrack klišea koje je dobio u scenariju a tu su naravno hladni oficir na misiji koji ne priča mnogo, novajlija zlatnog srca, cinični Jevrejin iz Bruklina koji se smara sa seljačinama po vukojebinama itd. Avery međutim tome prilazi sa punim ubeđenjem. Film je “mali”, nije kameran, ali nije ni preskup i Avery jako lepo vlada tim malim brojem lokacija koje razrađuje do maksimuma.

Potom na sredini filma sve prelazi u Nazisploitation, i to negde na pola puta između Castle Wolfensteina i zombi filma. Sve to smo generalno već videli u raznim varijantama pulpa ali ono što je novost jeste da to nikada nismo dobili na ovako visokom mejnstrim nivou realizacije. I to pre svega u pogledu glume, u pogledu izgradnje atmosfere itd. Sam akcioni segment sa tim “supervojnicima” u različitim stadijumima uspešnog “sazrevanja” je takođe dosta straight, i to opet nije glavno obeležje ovog filma (mada moralo bi da bude). Međutim, očigledno je da se Avery čuvao skliznuća u trash kada krene akcija, a ko ga već nije izbegavao kada se govori o premisi, tako da je taj shift po uzoru na FROM DUSK TILL DAWN takav da ne odbije one kojima se dopala do sada izgrađena situacija.

OVERLORD stoga ostaje Guys on a Mission movie od početka do kraja, sa tom razlikom što je misija malo različita od onoga što bismo očekivali. Međutim, uprkos dosta tvrdim gore momentima itd. OVERLORD nikada ne prerasta u horor. On uvek ostaje čvrsto utemeljen u tom Guys on a Mission pristupu i to je znak da Avery svakako vešto vlada onim čime se bavi. Odnosno da i onda kada nema šta da kaže novo, ume da artikuliše ono što je dotle rekao dobro.

Wyatt Russell definitivno nije očen naslednik. Dobra je njuška ali nije personality actor. Gotovo je sigurno da je on za sada još uvek ipak karakterni glumac, sa jako dobrom njuškom. Jovan Adepo sa druge strane je senzaiconalan kao novajlija dobrog srca. Ostatak ekipe je već uhodan u svojim tipskim rolama.

Ako imamo na umu da se ovaj film dešava u vreme kad su crnci u američkoj armiji, a naročito crne starešine, priličan eksces, mada ne i potpuna retkost, onds činjenics da operaciju izvodi u komandnom pogledu crni oficir verovatno sugeriše i jednu političku dimenziju filma, da predstavnici ugrožene rase pobeđuju pokušaj izgradnje supervojnika kojeg se latila superiorna rasa itd.

Ne bih doduše preuveličavao OVERLORDovu emancipatorsku dimenziju, ali ne mislim da autori o njoj nisu uopšte razmišljali.

Ako imamo u vidu stanje savremenog holivudskog filma, OVERLORD se svakako - uz svu ironiju povezivanja sa CLOVERFIELDom - može ubrojati u ona osveženja koja nisu u direktnom pokušaju nekakve franšize, marketinga, vanfilmskog IPa itd. I što je još važnije, potvrđuje validnost takvog pristupa filmu. 

Pa ipak, ostaje žal što je ovim filmom Nazisploitation sasvim sigurno prebačen iz okvira Cinemageddona u okvir iTunesa i što je dobio jednu dimenziju mejnstrima koju do sada nije imao čime je izmaknut kao oružje desperadoskih filmadžija i kinematografija.

* * * / * * * *