SCOTTY AND THE SECRET HISTORY OF HOLLYWOOD Matta Tyrnauera je priča o legendarnom Scotty Bowersu, holivudskom žigolu i podvodaču koji je o poznih četrdesetih do epidemije AIDSa bio osoba od poverenja brojnih klozetovanih ili naprosto razvratnih holivudskih zvezda. Pre nekoliko godina objavio je tell-all memoare pod naslovom FULL SERVICE gde je opisao kad i s kim i kako vatreno.
Istoričari filma, pa čak i nekadašnji šef Paramounta i urednik Varietyja Peter Bart stoje iza Bowersovih priča, a Stephen Fry je tu da objasni da je Bowers tu zbog emancipacije LGBT Holivuda a ne kao tabloidno lice.
Dakle, Tyrnauer nalazi istorijsku zaleđinu za Bowersovu priču, i na kraju krajeva ono o čemu on govori smo manje-više i znali iz brojnih ranijih memoara. U tom pogledu ovaj film ne nudi neko bitno autovanje klozetovanih zvezda. Međutim, ono što nudi jeste opis njihovijh seksualnih preferenci, kao i njihove aktivnosti na tržištu seksa koje nažalost nisu nužno emancipacijski sadržaj. U tom pogledu, nema spora da SCOTTY AND THE SECRET HISTORY OF HOLLYWOOD privlači neizbežnu radoznalost ali Fry sa svojim pokušajem da opravda sam sadržaj koji gledamo baš i ne deluje ubedljivo.
Ono što je međutim autentično jeste sam Bowers, blago psihotični devedesetogodišnjak koji je nadživeo svoju holivudsku eru i sada živi u mirovini, u jednom krajnje prozaičnom staračkom postojanju, blago mučen opsesivno-kompulsivnim poremećajem i definitivno oblikovan odrastanjem koje bismo po svakom savremenom standardu smatrali paklenim i prepunim seksualnog zlostavljanja. Međutim, kao što je Bowers relikt jedne druge ere u pogledu LGBT prava, takvo je i njegovo poimanje seksualnog zlostavljanja iz tog vremena, dakle on sebe ni u jednom momentu ne smatra žrtvom.
Ako se Tyrnauerovo oslanjanja na istoričare i Frya može smatrati licemernim disclaimerom kojim uverava publiku da ne gleda tabloidno smeće, onda je isto tako glavna snaga filma zapravo u slici tog čoveka i njegovog stanja danas. Paradoksalno, to čini ovaj film višeslojnijim nego što bi se reklo na prvi pogled.
* * * / * * * *
Istoričari filma, pa čak i nekadašnji šef Paramounta i urednik Varietyja Peter Bart stoje iza Bowersovih priča, a Stephen Fry je tu da objasni da je Bowers tu zbog emancipacije LGBT Holivuda a ne kao tabloidno lice.
Dakle, Tyrnauer nalazi istorijsku zaleđinu za Bowersovu priču, i na kraju krajeva ono o čemu on govori smo manje-više i znali iz brojnih ranijih memoara. U tom pogledu ovaj film ne nudi neko bitno autovanje klozetovanih zvezda. Međutim, ono što nudi jeste opis njihovijh seksualnih preferenci, kao i njihove aktivnosti na tržištu seksa koje nažalost nisu nužno emancipacijski sadržaj. U tom pogledu, nema spora da SCOTTY AND THE SECRET HISTORY OF HOLLYWOOD privlači neizbežnu radoznalost ali Fry sa svojim pokušajem da opravda sam sadržaj koji gledamo baš i ne deluje ubedljivo.
Ono što je međutim autentično jeste sam Bowers, blago psihotični devedesetogodišnjak koji je nadživeo svoju holivudsku eru i sada živi u mirovini, u jednom krajnje prozaičnom staračkom postojanju, blago mučen opsesivno-kompulsivnim poremećajem i definitivno oblikovan odrastanjem koje bismo po svakom savremenom standardu smatrali paklenim i prepunim seksualnog zlostavljanja. Međutim, kao što je Bowers relikt jedne druge ere u pogledu LGBT prava, takvo je i njegovo poimanje seksualnog zlostavljanja iz tog vremena, dakle on sebe ni u jednom momentu ne smatra žrtvom.
Ako se Tyrnauerovo oslanjanja na istoričare i Frya može smatrati licemernim disclaimerom kojim uverava publiku da ne gleda tabloidno smeće, onda je isto tako glavna snaga filma zapravo u slici tog čoveka i njegovog stanja danas. Paradoksalno, to čini ovaj film višeslojnijim nego što bi se reklo na prvi pogled.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment