ROCKY IV je 1985. godine bio primer dekadencije u serijalu i za 91
minut trajanja je uspeo da nam prikaže u kojoj je životnoj fazi Rocky,
da oplačemo Apolla, upoznamo Ivana Draga, jednog od najikoničnijih
Balbopinih protivnika i da u svemu tome još dobijemo vrlo detaljnu
montažnu sekvencu treninga sa jasno postavljenim kontrastom između
dvojice boksera i klimaktičnu borbu. CREED 2 je 2018. primer
respektabilnog nastavka u kome za 130 minuta imamo reprizu lika
Apollovog sina iz prethodnog filma, imamo pojavljivanje Draga iz ROCKY
IV, sa podrazumevanjem da taj film znamo napamet, imamo lik njegovog
sina kao novost i o njemu ne saznamo apsolutno ništa, i montažnu
sekvencu u kojoj između dvojice boraca nema nikakve bitne razlike. Kako
je moguće da je prethodni film, u vreme izlaska otpisan kao šund,
šovinizam i budalaštima uspeo da za 40 minuta manje uvede više toga
novog i nezaboravnog?
Jedan razlog za to je svakako to što je Stallone tada imao jasnu ideju šta snima, a sada je to film koji preozbiljno prilazi nečemu što bi trebalo da je jednostavno. Sporedne teme porodičnih odnosa, trudnoće i porodiljskog staža Adonisove supruge, oduzimaju vremena koliko i borba, svaka junakova dilema je jedno tri puta postavljena i detaljno prodiskutovana kao da postoji mogućnost da on odluči da se ne bije na kraju u revanšu u Moskvi. U tako razvučenom i pretencioznom postupku nemoguće je pokriti sve ono što je tupavo u ovoj vrsti filma a neizbežno je 2018. kao i 1985. s tim što je tolerancija publike prema takvim stvarima bitno različita u zavisnosti od forme. 130 minuta je format filma u kome reditelj ipak ima nešto da kaže, ili je barem reč o nekom opštem spektaklu. CREED 2 nažalost nije ni jedno ni drugo, a što je najgore od svega, ultimate fighter izabran za Dolphovog sina nema ni jedan posto ikoničnosti koju je nosio Ivan Drago, kao jedan suštinski stripovski stilizovan lik.
Iako sam bio ubeđen da je upravo put "očeva i sinova" trebalo da bude tema prvog CREEDa, umesto tuče s nekim slučajnim prolaznikom, ispostavilo se da ova ekipa ne može da napravi dobar film čak ni sa formulom u kojoj je teško pogrešiti.
Međutim, možda je još veći greh ove ekipe u tome što ne čita novine, pa je tema novog Hladnog rata potpuno zapostavljena u ovom filmu. Štaviše, Drago i sin su prikazani kao žrtve tranzicije u nekim okolnostima koje više liče na sredinu devedesetih nego na aktuelni trenutak. Jedini trag nečega potencijalno zanimljivog ali neistražen jeste činjenica da Moskovljanin Drago sada živi u Kijevu, dok ga posle sinovljeve pobede Rusi ne prime nazad. Kijev sam po sebi nije baš neki simbol za progon iz Rusije, niti je jasno zašto je Drago socijalni slučaj ako je posle raspada SSSR bio uspešan profesionalac? Ovako ispada da su ga 1985. komunisti prognali u Kijev gde je on proveo vreme kao samohrani otac gajeći sina koji će biti bolji bokser nego on.
Za razliku od ROCKY IV, ovde je jedini i isključivi motiv obeju strana finansijski, i naravno za Adonisa sentimentalni. Uprkos tome što možda sam Stallone ne želi da ponavlja istu "grešku" i stavlja svoj film u političku funkciju, potpuno je jasno da bi sami junaci ovog filma to uradili. Stoga, ako je prvi film bio raspirivanje Hladnog rata, onda je ovaj mogao biti njegova osuda, a na kraju je ostao samo prećutkivanje. Tako nažalost, imamo film o dvojici boraca koji se uzdaju u se i u svoje kljuse, i nijedan od njih nema "celu zemlju u svom uglu ringa" što je bio jedan od osnova drame 1985. godine.
Radovala me je informacija da će Steven Caple Jr režirati CREED 2 jer mi je na debiju ostavio bolji utisak nego Coogler. Nažalost, rezultat je marginalno bolji a to je šteta jer ovaj serijal u Michaelu B. Jordanu ima možda i najkvalitetniji repro-materijal u glumačkom pogledu.
* * / * * * *
Jedan razlog za to je svakako to što je Stallone tada imao jasnu ideju šta snima, a sada je to film koji preozbiljno prilazi nečemu što bi trebalo da je jednostavno. Sporedne teme porodičnih odnosa, trudnoće i porodiljskog staža Adonisove supruge, oduzimaju vremena koliko i borba, svaka junakova dilema je jedno tri puta postavljena i detaljno prodiskutovana kao da postoji mogućnost da on odluči da se ne bije na kraju u revanšu u Moskvi. U tako razvučenom i pretencioznom postupku nemoguće je pokriti sve ono što je tupavo u ovoj vrsti filma a neizbežno je 2018. kao i 1985. s tim što je tolerancija publike prema takvim stvarima bitno različita u zavisnosti od forme. 130 minuta je format filma u kome reditelj ipak ima nešto da kaže, ili je barem reč o nekom opštem spektaklu. CREED 2 nažalost nije ni jedno ni drugo, a što je najgore od svega, ultimate fighter izabran za Dolphovog sina nema ni jedan posto ikoničnosti koju je nosio Ivan Drago, kao jedan suštinski stripovski stilizovan lik.
Iako sam bio ubeđen da je upravo put "očeva i sinova" trebalo da bude tema prvog CREEDa, umesto tuče s nekim slučajnim prolaznikom, ispostavilo se da ova ekipa ne može da napravi dobar film čak ni sa formulom u kojoj je teško pogrešiti.
Međutim, možda je još veći greh ove ekipe u tome što ne čita novine, pa je tema novog Hladnog rata potpuno zapostavljena u ovom filmu. Štaviše, Drago i sin su prikazani kao žrtve tranzicije u nekim okolnostima koje više liče na sredinu devedesetih nego na aktuelni trenutak. Jedini trag nečega potencijalno zanimljivog ali neistražen jeste činjenica da Moskovljanin Drago sada živi u Kijevu, dok ga posle sinovljeve pobede Rusi ne prime nazad. Kijev sam po sebi nije baš neki simbol za progon iz Rusije, niti je jasno zašto je Drago socijalni slučaj ako je posle raspada SSSR bio uspešan profesionalac? Ovako ispada da su ga 1985. komunisti prognali u Kijev gde je on proveo vreme kao samohrani otac gajeći sina koji će biti bolji bokser nego on.
Za razliku od ROCKY IV, ovde je jedini i isključivi motiv obeju strana finansijski, i naravno za Adonisa sentimentalni. Uprkos tome što možda sam Stallone ne želi da ponavlja istu "grešku" i stavlja svoj film u političku funkciju, potpuno je jasno da bi sami junaci ovog filma to uradili. Stoga, ako je prvi film bio raspirivanje Hladnog rata, onda je ovaj mogao biti njegova osuda, a na kraju je ostao samo prećutkivanje. Tako nažalost, imamo film o dvojici boraca koji se uzdaju u se i u svoje kljuse, i nijedan od njih nema "celu zemlju u svom uglu ringa" što je bio jedan od osnova drame 1985. godine.
Radovala me je informacija da će Steven Caple Jr režirati CREED 2 jer mi je na debiju ostavio bolji utisak nego Coogler. Nažalost, rezultat je marginalno bolji a to je šteta jer ovaj serijal u Michaelu B. Jordanu ima možda i najkvalitetniji repro-materijal u glumačkom pogledu.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment