KRALJ PETAR I

U završnici PODZEMLJA Emira Kusturice, Lazar Ristovski igra dva lika, narodnog heroja Petra Poparu Crnog i glumca koji igra Petra Poparu u filmu koji režira režimski reditelj Željko Bulajić u tumačenju Dragana Nikolića.

23 godine kasnije, Lazar Ristovski igra Petra, Petra Karađorđevića a on je i režimski reditelj, doduše ne baš on, već njegov sin Petar, ali kao da je on jer je na brk Lazara Ristovskog kao reditelja skupljan novac za ovaj film.

Bio sam u komisiji koja se podelila oko dodele sredstava ovom filmu i dobra vest je da KRALJ PETAR I ne samo da nema isti naslov kao projekat za koji su tada iznuđene pare, nego nema ni istog reditelja, ni istog scenaristu, ni isti scenario.

Barem dve poslednje stavke su bitno unapređenje. Umesto jednog labavo povezanog niza anegdota o Kralju Petru pre i za vreme Velikog rata, sada imamo film koji prati dva toka - jedan je sudbina Kralja Petra, druga je sudbina mladog vojnika Marinka. te dve sudbine se ukrštaju na polovini filma kada Marinkova majka Makrena daje ispletene čarape Kralju ne bi li ih ovaj predao sinu. 

Moram prinzati da bi se iz ovog materijala, po mom ukusu, dao istesati još bolji film nego što sada jeste, time što bi se manje zanimljiva paralelna radnja, a to je ova o čarapama, majci i Kralju isekla iz filma i kada bi se jedino pojavljivanje kralja desilo u susretu sa izmučenom vojskom na Krfu.

Naprosto, scene sa vojnicima su punokrvni combat movie, sa Radovanom Vujovićem koji je ovde ostvario svoju daleko najbolju rolu u karijeri, i sa izuzetno veštno snimljenim i dobro insceniranim scenama borbe koje su samo deo izuzetnog podviga koji je napravio direktor fotografije Dušan Joksimović.

KRALJ PETAR I je bio izazovan film u pogledu fizičke produkcije i ako mu je iko dorastao to je upravo Joksimović.

Joksimović je zaslužan za to što gledalac zaista može da oseti i surovost borbe na Ceru, i albanske planine koje ne praštaju sa snegom do kolena i arnautskim bandama koje lešinarski vrebaju, pa sve do plaže na Krfu i Plave grobnice. Ako je išta, onda je KRALJ PETAR I Joksimovićev šou.

Sve scene sa Kraljem Petrom, sem one završne na Krfu koja je izuzetno moćna i čini istinski potresnu završnicu filma, nažalost deluju kao ekranizacija školskog programa i to ne po samoj egzekuciji već po sadržaju i stavu. Neke od njih nisu urađene bez veštine i kreativnosti, rediteljske i montažerske, ali nažalost deluju mnogo manje “živo” od onoga što je osnovno a to je život u jedinici koju predvodi Seljak Života.

Kada film dođe do albanskih vrleti tada poprima svojstva old school NOB filma, radova kao što su NERETVA i IGMANSKI MARŠ gde gledamo junake suočene sa nadljudskim mukama i malo čim drugim, ali dobro, to sve ide u rok službe.

Moram priznati da je KRALJ PETAR I film u kome istorija, nužnost praćenja istorijskog toka nikada ne uspeva da bude zauzdana izuzev u pojedinim scenama na bojištu i u artiljerijskoj bateriji, pa u narativnom u pogledu u više navrata film prerasta u istorijsku slikovnicu. Međutim, ta istorijska slikovnica je zahvaljujući Joksimoviću zaista vrlo živopisna.

Reditelj Petar Ristovski se opredelio za sada aktuelni PEAKY BLINDERS pristup u muzici, dakle u skoru imamo drone, imamo električne gitare, imamo čak i neke teme koje nelagodno podsećaju na rok klasike (recimo tema kada Kralj Petar kreće u izgnantsvo nepodnošljivo podseća na I WANT TO BREAK FREE od Queena) ali dobro direkcija je zanimljiva i korektno ispraćena.

Imajući u vidu šta je nuđeno komisiji, a šta smo na kraju dobili na ekranu, udali smo se neuporedivo bolje nego što smo se nadali, i Vladimir Ćosić je očigledno od nule ispravio Vitezovićevu adaptaciju vlastitog romana pa je sada on prvopotpisani scenarista pre književnika i reditelja Petra Ristovskog.

Slutim da će šira verzija ove priče, u formi televizijske serije verovatno dati Kralju Petru I adekvatniju dramsku funkciju.

Kad je reč o hronologiji samog rata, i generalno istorijskih događaja, očekivao sam da će film biti decidniji i da će je određenije prikazati publici. Određene dramske situacije podrazumevaju izvesno istorijsko predznanje, a neke elemente priče, poput arnautskih bandi, strana publika svakako neće moći da identifikuje.

U svakom slučaju, KRALJ PETAR I je drugačiji film o Velikom ratu od ZASPANKE ZA VOJNIKA Predraga Antonijevića koja se fokusirala na jednu jedinicu i jedan događaj. KRALJ PETAR I prati jednu veću deonicu rata, mada ne i ceo njegov tok i fokusiraniji je na bioskopski spektakl. To ipak ne čini ova dva filma sasvim komplementarnim jer oba prilaze temi bez pune spremnosti da se autorski fokusiraju i da ispričaju “ličniju” priču. 

* * 1/2 / * * * *