INTO THE DARK: POOKA

Huluova serija INTO THE DARK nam je dala mogućnost da vidimo novi jednoipočaovni rad Nacha Vigalonda i POOKA je na sve to još punokrvni horor. Dakle, sve je to razlog da već sada ovaj projekat smatramo nečim vrednim pažnje i uspešnim.

U svom novom dugometražnom radu, Vigalondo nažalost odstupa od ekscentričnosti u samom postupku, u kadriranju i polazi putem onog kriptičnog, mističnog, nedorečenog horora koji iz svoje iracionalnosti crpi stravu i koji je baš na televiziji recimo zastupljen u seriji CHANNEL ZERO.

Ovog puta, praznik koji se razrađuje je Božić, često obrađivani praznik u ovom žanru a zaplet govori o neuspešnom glumcu koji dobija posao da radi kao maskota fabrike igračaka koje deluju dosta čudno i reklo bi se ukleto.

Ovaj posao pretvara se naravno u izlet u stravu i onostrano.

Da je ovo Vigalondov film, i da je namenjen bioskopu, ne bih bio zadovoljan jer na kraju krajeva nije dovoljno supstancijalan rad niti ima neki vizuelni pečat po kom je on ipak poznat. Na sve to glumačka podela je dosta bleda i ne pobuđuje gledaoca na identifikaciju sa likovima.

Međutim, u televizijskim okvirima, rekao bih da Vigalondo isporučuje više nego uspešan rad na liniji najzanimljivije horor serije trenutno, i da ga dobro smešta u jednoipočasovnu formu. 

Uprkos tome što u okolnostima konvencionalnog kadriranja i bez izrazito harizmatične podele nema šta mnogo da doprinese, pokazuje zrelost i da ekscentričnost njegovih ranijih filmova nije služila za pokrivanje fundamentalne neveštine.