THE SISTERS BROTHERS Jacquesa Audiarda je adaptacija romana Patricka DeWitta u kojoj on po prvi put snima film na engleskom. Davnih dana je na pitanje što ne snima filmove na engleskom, što se ne seli u Holivud, Audiard odgovorio da su mnogo zanimljiviji njegovi evropski filmovi jer se dešavaju na lokacijama koje čak i ako su viđene bezbroj puta u američkom filmu po svojoj funkcionalnosti, nikada nisu često prikazivane u evropskom ruhu.
Ne znam da li se zato Audiard opredelio za vestern, kvintesencijalno američki žanr, koji je toliko puta viđen, i čije su priče toliko puta ispričane da više nije novost ni varijacija u kojoj francuski reditelj režira vestern. Štaviše, ako pogledamo koliko je klasika vesterna nastalo u Evropi, sa evropskim rediteljima, postavlja se pitanje čiji je to žanr. Međutim, uvek govori o Americi, ili američkoj viziji Meksika i bez Amerike ga nema, pa samim tim ta formulacija i dalje stoji.
THE SISTERS BROTHERS je u tom smislu odmak od onoga što Audiard inače radi jer tog evropskog imaginarija više nema. Ako bih poredio THE BROTHERS SISTERS najpre se može povezati sa vesternima Braće Coen, pre svega po tome što se odmiče od one jednostavnosti koju ima ikonografija vesterna, pa i njegove formalne pročišćenosti, a opet ne odlazi u domen naturalističke rekonstrukcije, već ostaje negde na pola puta.
Stoga, Audiardov vestern ima junake koji rade manje-više vestern stvari, i u manje-više vestern okolnostima, s tim što je sve dosta raspričanije, a opet nije Tarantino. Ipak, čini se da je raspričanost junaka ostala kao zalog literarnog osnova na koji su se oslonili Jacques Audiard i njegov redovni saradnik Thomas Bidegain.
Ono što je u dramskom pogledu ključna inovacija ovog filma jeste postavka u kojoj se junaci pod uticajem obećanja novca lako prebacuju iz odnosa dominacije, sukoba, spora, talačke situacije u partnerstvo. Dakle, Audiardovi junaci u ovom filmu su puni etičkih priča i oportune prakse, sa novcem koji ruši svbaki oblik hijerarhije ili kodeksa. Od naslovnih junaka koji su ubice, preko detektiva koji je old money i beži od sebe lutajući divljinom, do mladog tragača za zlatom koji ima formulu za njegovo lakše nalaženje, svi junaci su skloni tome da prekrše svoje kodekse bilo da oni potiču iz podzemlja, unutrašnjeg nezadovoljstva ili velikih socijalističkih ideja.
Glumačka podela je top-notch ekipa indie scene koja je crossoverovala u mainstream. Tu su Joaquin Phoenix, John C. Reilly, Jack Gylenhaal i Riz Ahmed. Moram priznati niko tu nije moj favorit, niti mi bilo ko od njih zvuči kao vestern figura na prvi pomen, tako da mi sama podela nije naročito prijala. No, ne može se osporiti da je Audiard uspeo da ih okupi oko ideje i da iz njih izvuče ono što treba.
THE SISTERS BROTHERS je promena stila za Audiarda i ovo nije film koji sam od njega očekivao. Ovog puta se izrazio u varijaciji na žanr koju ne volim, sa podelom koju ne volim i ostao sam pod utiskom da je snimio film moji meni kao gledaocu i poštovaocu od njega nije bio potreban. Međutim, onima koji ovo više vole, sve to ne bi trebalo da smeta jer ovo je film kome se stvarno nema šta mnogo zameriti.
Pa ipak, dok je u odnosu na ono što je art house pristup žanru Evropi, Audiard manje više preneo te i u Ameriku, vestern j u tom domenu ipak mnogo više “trošen”, pa samim tim je bio i bitno više “arthausiziran” ta u odnosu na okolinu deluje manje sveže. Uostalom, ove godine u Veneciji su i Braća Coen imala svoj vestern. U poređenju sa najboljima, Audiard je pokazao da nema čega da se sitidi i da im je uz rame, ali da u ovoj formi nije onako dominantan kao inače.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment