Damiano Damiani je snimio nekoliko značajnih italijanskih policijskih filmova koji su se fokusirali na korupciju i društveni aspekt kriminala, premda nisu zapostavljali ni akcione deonice u kojima se ipak mnogo više isticao Enzo Castellari. Damianijev L'AVVERTIMENTO je jedan od boljih naslova iz tog ciklusa policijskih filmova. U sebi ima integritet ozbiljnog filma, iako se Martin Balsam pojavljuje kao prilično nepotrebni "američki dodatak" glumačkoj podeli.
Giuliano Gemma, svakako ne najtalentovaniji italijanski mačo star tog vremena igra nekorumpiranog policajca koji pokušava da reši slučaj enigmatične grupacije koja potplaćuje njegove kolege. Kada mu najbolji prijatelj sa posla biva ubijen, on kreće da istražuje slučaj, i ubacuje se undercover, pretvarajući se da je pristao na mito.
Damianijev film je dinamičan, zbog dubbinga nešto konfuzniji nego što bi trebalo i vrlo dobro, u duhu filma sedamdesetih, kombinuje društvenu kritiku i policijski slučaj. Ono što mi se dopalo jeste i preokret koji mi je bio i jedan od jačih aduta u USTANIČKOJ ULICI kada se iskoračuje iz klišea policajčevog konflikta sa starešinama.
Damianijev film zbog opredeljenja da bude ozbiljan u odnosu prema temi, da ne bude exploitation deluje znatno vibrantnije od većine polizioteshija iz tog vremena. Isto tako, iako je Franco Nero veća zvezda i po sposobnostima bolji glumac, Gemma nudi izvesni underplay koji je ovde dobro iskorišćen i svežiji od Nerovog uobičajenog pristupa. Damiani je doduše radio i policijske filmove sa Nerom, kao i svi uostalom.
Osveženje je i to što negativci nisu mafijaši već white collar ekipa poslovnih ljudi koji pokušavaju da prebrode poslovnu krizu okretanjem kriminalu.
* * * / * * * *
Giuliano Gemma, svakako ne najtalentovaniji italijanski mačo star tog vremena igra nekorumpiranog policajca koji pokušava da reši slučaj enigmatične grupacije koja potplaćuje njegove kolege. Kada mu najbolji prijatelj sa posla biva ubijen, on kreće da istražuje slučaj, i ubacuje se undercover, pretvarajući se da je pristao na mito.
Damianijev film je dinamičan, zbog dubbinga nešto konfuzniji nego što bi trebalo i vrlo dobro, u duhu filma sedamdesetih, kombinuje društvenu kritiku i policijski slučaj. Ono što mi se dopalo jeste i preokret koji mi je bio i jedan od jačih aduta u USTANIČKOJ ULICI kada se iskoračuje iz klišea policajčevog konflikta sa starešinama.
Damianijev film zbog opredeljenja da bude ozbiljan u odnosu prema temi, da ne bude exploitation deluje znatno vibrantnije od većine polizioteshija iz tog vremena. Isto tako, iako je Franco Nero veća zvezda i po sposobnostima bolji glumac, Gemma nudi izvesni underplay koji je ovde dobro iskorišćen i svežiji od Nerovog uobičajenog pristupa. Damiani je doduše radio i policijske filmove sa Nerom, kao i svi uostalom.
Osveženje je i to što negativci nisu mafijaši već white collar ekipa poslovnih ljudi koji pokušavaju da prebrode poslovnu krizu okretanjem kriminalu.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment