Reprizirao sam HARD TIMES Waltera Hilla. Ovo je rediteljski debi velikog majstora posle uspešne scenarističke karijere u kojoj je on s jedne strane anticipirao neke od preokupacija kojima će se kasnije baviti ali je bio ipak i znatno drugačiji. Naime, filmovi koje je pisao Hill su imali vrlo složene zaplete, ambivalentnije likove, dočim su njegovi rediteljski radovi uglavnom bazirani na mitskim postavkama, često elegičnim podsećanjima na zaboravljene žanrove, mačizmu reinterpretiranom na razne načine i ponajmanje se bave misterijama na nivou zapleta, pomerajući kontemplaciju sa zapleta na karaktere.
HARD TIMES je u tom pogledu možda i najdalji Hillov film kada se meri sa scenarističkim radovima, jednostavna, efikasna, mišićava priča o marginalcima u vreme Depresije koji se izdržavaju baveći se uličnim borbama. Hillov glavni junak je tvrd, Charlie Bronson iako je već bio u fazi kada nije mogao da sprovede sve fizičke zahteve u delo, igra izuzetno ubedljivo, nudeći nešto dalekoistočne mistike glavnom junaku; njegov sidekick je oportun i James Coburn je vrlo precizan u toj ulozi, a sve ostalo se ređa kao u jednom najprirodnijem toku borilačkog filma. Na nivou strukture zanimljivo je da u HARD TIMESu pratimo samo uspon, nema pada, ali Hill uspeva da između borilačkih scena postavi dovoljno zanimljivu i atmosferičnu melodramu zahvaljujući kojoj HARD TIMES ne deluje kao zbirka usiljenih dramskih scena između tuča.
Same borbe su izvanredno inscenirane. Hill na debiju pokazuje da je prvoklasni reditelj, a da na većini svojih filmova nije bio scenarista, reklo bi se čak da je od starta pokazao da je upečatljiviji reditelj nego scenarista. Međutim, Hill je i scenarista i reditelj, te stvari se ne mogu razdvojiti i sa HARD TIMES počele su dve decenije vrhunskih radova sa kojima se Hill nametnuo kao velemajstor i jedan od najznačajnijih američkih reditelja svoje epohe.
HARD TIMES na malom budžetu nudi ubedljivu i jako pametnu rekonstrukciju epohe.
Hill će se ovakvoj jednostavnosti vratiti nekih trideset godina kasnije u odličnom povratničkom filmu UNDISPUTED. Međutim tada već ova vrsta ortodoksije nije imala snagu da bude zamajac za novu fazu u karijeri, odnosno jedino što je iz UNDISPUTEDa nastalo je franšiza Avi Lernera koja se vremenom ispostavila kao bitna stvar u domenu DTVa.
* * * / * * * *
HARD TIMES je u tom pogledu možda i najdalji Hillov film kada se meri sa scenarističkim radovima, jednostavna, efikasna, mišićava priča o marginalcima u vreme Depresije koji se izdržavaju baveći se uličnim borbama. Hillov glavni junak je tvrd, Charlie Bronson iako je već bio u fazi kada nije mogao da sprovede sve fizičke zahteve u delo, igra izuzetno ubedljivo, nudeći nešto dalekoistočne mistike glavnom junaku; njegov sidekick je oportun i James Coburn je vrlo precizan u toj ulozi, a sve ostalo se ređa kao u jednom najprirodnijem toku borilačkog filma. Na nivou strukture zanimljivo je da u HARD TIMESu pratimo samo uspon, nema pada, ali Hill uspeva da između borilačkih scena postavi dovoljno zanimljivu i atmosferičnu melodramu zahvaljujući kojoj HARD TIMES ne deluje kao zbirka usiljenih dramskih scena između tuča.
Same borbe su izvanredno inscenirane. Hill na debiju pokazuje da je prvoklasni reditelj, a da na većini svojih filmova nije bio scenarista, reklo bi se čak da je od starta pokazao da je upečatljiviji reditelj nego scenarista. Međutim, Hill je i scenarista i reditelj, te stvari se ne mogu razdvojiti i sa HARD TIMES počele su dve decenije vrhunskih radova sa kojima se Hill nametnuo kao velemajstor i jedan od najznačajnijih američkih reditelja svoje epohe.
HARD TIMES na malom budžetu nudi ubedljivu i jako pametnu rekonstrukciju epohe.
Hill će se ovakvoj jednostavnosti vratiti nekih trideset godina kasnije u odličnom povratničkom filmu UNDISPUTED. Međutim tada već ova vrsta ortodoksije nije imala snagu da bude zamajac za novu fazu u karijeri, odnosno jedino što je iz UNDISPUTEDa nastalo je franšiza Avi Lernera koja se vremenom ispostavila kao bitna stvar u domenu DTVa.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment