Pogledao sam COMPLIANCE, film sa kojim je Craig Zobel privukao veliku pažnju ove godine. Ne spadam među one kojima je ovaj film bio naročito mučan. Ipak, Zobel nije prvoligaški majstor za ovu vrstu hanekeovskog šikaniranja i temi prilazi sa dosta američke pragmatičnosti. U tom smislu, sam film više deluje kao jednoipočasovni šlagvort za diskusiju nego kao delo koje za vreme svog trajanja ostavlja naročit utisak. Činjenica da je jedan ovako bizaran događaj uspeo da se, sa varijacijama, odigra više desetina puta u Americi, i da se recimo u McDonald'su dešava godinama pre ovog najdrastičnijeg incidenta, jeste tema za razgovor.
Sam film ne uspeva da u potpuno ubedljivoj formi isprati Milgram ili Stanford eksperiment, Isto tako, čini se da u jednom trenutku ponašanje ljudi počinje da izlazi iz okvira manipulacije i da se bazira na njihovim slabostima druge prirode.
Zobel takođe ostaje dosta nejasan oko nekih motivacija kojima manijak snažno manipuliše a to je recimo nedefinisana pozicija žrtvinog brata kao potencijalnog kriminalca koga policija eventualno ugrožava.
Doduše, moguće je da meni ovaj milje radnog mesta nije dovoljno blizak pa da je i zato ovaj film imao manji efekat na mene.
* * 1/2 / * * * *
Sam film ne uspeva da u potpuno ubedljivoj formi isprati Milgram ili Stanford eksperiment, Isto tako, čini se da u jednom trenutku ponašanje ljudi počinje da izlazi iz okvira manipulacije i da se bazira na njihovim slabostima druge prirode.
Zobel takođe ostaje dosta nejasan oko nekih motivacija kojima manijak snažno manipuliše a to je recimo nedefinisana pozicija žrtvinog brata kao potencijalnog kriminalca koga policija eventualno ugrožava.
Doduše, moguće je da meni ovaj milje radnog mesta nije dovoljno blizak pa da je i zato ovaj film imao manji efekat na mene.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment