Kako bih malo uspostavio balans posle gledanja nove, briljantne, epizode SHERLOCKa, pogledao sam ABDUCTION John Singletona, novi film snimljen po jednoj od formula koje najviše volim a to su priče o tome kako se junak koji ni ne sluti da je deo mnogo veće zavere nađe u samom centru vrloga. Ovog puta, to je priča o momku koji počinje da naslućuje da ljudi koji su ga odgajili nisu njegovi roditelji, a onda se ispostavi da nije reč o otmici ili usvajanju već o kompleksnoj obaveštajnoj igri.
Scenario Shawn Christensena je baziran na formuli, vrvi od kišea prema kojima nema ni trunku ironije, i to onda samo po sebi barem deluje kao da je sprovedeno sa ubeđenjem. U principu, film bi i sa ovakvim predloškom mogao da funkcioniše na nekom elementarnom nivou, da nije ključnog problema koji je istovremeno i jedini razlog postojanja ovog filma.
Hunk iz TWILIGHTa Taylor Lautner igra glavnu ulogu i ovaj film je nastao u njegovoj produkciji. Jasno je da ABDUCTION treba da bude uvod u njegovu samostalnu karijeru koja je na horizontu kada se TWILIGHT privede kraju. Problem je u tome što Lautner nije dorastao glumačkom zadatku koji je pred njega postavljen a sasvim sigurno da Christensenov scenario prepun klišea ne pomaže jer takav materijal može da oživi samo vrhunski glumac. Problem je dalje produbljen time što je Lautner u ovom filmu okružen vrhunskim glumcima kao što su Maria Bello, Jason Isaacs, Sigourney Weaver i Alfred Molina a negativca igra Šveđanin Michael Nyquist koji sličnu rolu ima i u GHOST PROTOCOLu. Jasna je Singletonova potreba da okruži Lautnera dobrim glumcima, međutim oni čine da su sve scene sa njegovim herojem najmanje zanimljive i to što je okružen dobrim glumcima samo još podvlači koliko je on slab. Ako na sve to dodamo da se Bello i Isaacs pojavljuju u ulogama koje se završe u prvoj trećini filma, ovakva podela deluje čak kao svojevrsni luksuz.
Lautner se s druge strane na blagajnama nije potvrdio kao dovoljno potentan draw, i uprkos tome što je ABDUCTION na nivou celog sveta prošao dobro, sigurno je da se očekivalo više.
Sa budžetom od 35 miliona, Singleton uspeva da napravi vrlo pristojnu akciju, i kad je reč o njegovim repertoarskim filmovima, ABDUCTION spada među energičnije radove. Ipak, Lautner mu onemogućuje da prikrije suštinski tezgaroški karakter ovog projekra. No, kad je o Singletonu samom reč, u saradnji sa sjajnim DPjem Peter Menziesom pruža čak i više nego što bi se od njega očekivalo.
Zanimljiv detalj je to da Nyquist igra Srbina, Nikolu Kozlova, black ops plaćenika koji dolazi u SAD da se dokopa nekih svojih materijala. Nyquist inače u američkim filmovima ne izgovara puno dijaloga pa je tako i u ABDUCTIONu međutim nema zbora da je zanimljiva faca za negativca. Tim pre je jasno koliko je bio miscastovan kao glavni junak u švedskim ekranizacijama Stieg Larssona. Nyquist prilično slabo izgovara i jedan lajn na srpskom, premda se srpska priča, bolna i neizreciva, ne poteže previše.
* * / * * * *
Scenario Shawn Christensena je baziran na formuli, vrvi od kišea prema kojima nema ni trunku ironije, i to onda samo po sebi barem deluje kao da je sprovedeno sa ubeđenjem. U principu, film bi i sa ovakvim predloškom mogao da funkcioniše na nekom elementarnom nivou, da nije ključnog problema koji je istovremeno i jedini razlog postojanja ovog filma.
Hunk iz TWILIGHTa Taylor Lautner igra glavnu ulogu i ovaj film je nastao u njegovoj produkciji. Jasno je da ABDUCTION treba da bude uvod u njegovu samostalnu karijeru koja je na horizontu kada se TWILIGHT privede kraju. Problem je u tome što Lautner nije dorastao glumačkom zadatku koji je pred njega postavljen a sasvim sigurno da Christensenov scenario prepun klišea ne pomaže jer takav materijal može da oživi samo vrhunski glumac. Problem je dalje produbljen time što je Lautner u ovom filmu okružen vrhunskim glumcima kao što su Maria Bello, Jason Isaacs, Sigourney Weaver i Alfred Molina a negativca igra Šveđanin Michael Nyquist koji sličnu rolu ima i u GHOST PROTOCOLu. Jasna je Singletonova potreba da okruži Lautnera dobrim glumcima, međutim oni čine da su sve scene sa njegovim herojem najmanje zanimljive i to što je okružen dobrim glumcima samo još podvlači koliko je on slab. Ako na sve to dodamo da se Bello i Isaacs pojavljuju u ulogama koje se završe u prvoj trećini filma, ovakva podela deluje čak kao svojevrsni luksuz.
Lautner se s druge strane na blagajnama nije potvrdio kao dovoljno potentan draw, i uprkos tome što je ABDUCTION na nivou celog sveta prošao dobro, sigurno je da se očekivalo više.
Sa budžetom od 35 miliona, Singleton uspeva da napravi vrlo pristojnu akciju, i kad je reč o njegovim repertoarskim filmovima, ABDUCTION spada među energičnije radove. Ipak, Lautner mu onemogućuje da prikrije suštinski tezgaroški karakter ovog projekra. No, kad je o Singletonu samom reč, u saradnji sa sjajnim DPjem Peter Menziesom pruža čak i više nego što bi se od njega očekivalo.
Zanimljiv detalj je to da Nyquist igra Srbina, Nikolu Kozlova, black ops plaćenika koji dolazi u SAD da se dokopa nekih svojih materijala. Nyquist inače u američkim filmovima ne izgovara puno dijaloga pa je tako i u ABDUCTIONu međutim nema zbora da je zanimljiva faca za negativca. Tim pre je jasno koliko je bio miscastovan kao glavni junak u švedskim ekranizacijama Stieg Larssona. Nyquist prilično slabo izgovara i jedan lajn na srpskom, premda se srpska priča, bolna i neizreciva, ne poteže previše.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment