Pogledao sam TINKER TAILOR SOLDIER SPY Tomasa Alfredsona, jedan od filmova čiji sam nastanak pratio sa velikim nestrpljenjem i pažnjom. Alfredson je odabrao vrlo hermetičnog pisca za svoj debi na engleskom jeziku, a uprkos mogućnosti da radi holivudski film ostao je u okvirima evropske produkcije na engleskom jeziku što je negde na pragu Holivuda ali nije Holivud u potpunosti.
John le Carre je često ekranizovan pisac i rad po njegovim delima produkovao je kako niz uspešnih tako i niz krajnje pretencioznih ekranizacija. Ono što je ipak sve te ekranizacije izdvajalo jeste bio odnos reditelja prema materijalu i le Carre je imao sreće da za razliku od drugih pisaca špijunskih romana uvek bude tretiran kao ozbiljna literatura i da bude u rukama reditelja sa razvijenom sposobnošću za kreiranje drame i karaktera.
Tomas Alfredson u tom smislu ne samo da nije izuzetak već je TINKER TAILOR SOLDIER SPY film koji se bavi ne samo ekranizovanjem le Carreovog romana već i le Carreom samim. Alfredson istovremeno priča ono što je sadržaj romana ali i fetišizuje epohu u koju je smešten le Carreov sukob, donosi atmosferu Hladnog Rata, stvara jedan svet koji je blago stilizovan na tankoj granici između realizma i muzejskog prikaza jednog sveta koji više ne postoji.
Ovaj roman je već ekranizovan za britansku televiziju i to vrlo uspešno, sa čuvenom ulogom Aleca Guinessa koji je tu obesmrtio George Smileya, jednog od temeljnih literarnih junaka le Carreovog sveta. Stara serija je bila izvanredna i u svojoj produkcionoj ograničenosti je uspela da prikaže intelektualnu igru u kojoj učestvuju Smiley i Karla, koji se u televizijskim ekranizacijama i vidi, dočim kod Alfredsona je dat samo kao silueta. Smiley i Karla su kao Holmes i Moriarty u le Carreovom svetu, i Alfredson dosta razigrava njihov sukob. TINKER TAILOR SOLDIER SPY nikada ne postaje akcioni film ali Alfredson je sa scenristima Peter Straughanom i Bridget O'Connor sve što je mogao da unese živost u le Carreovu priču a da ne skrene put akcionog trilera. Otud, u TINKERu ima dosta napetosti ali je ona vrlo retka fizička, premda ima i toga.
Slično Hopcraftovoj televizijskoj adaptaciji, i Staughan i O'Connor imaju faze u kojima TINKER biva malo teže razumljiv, da ne kažem konfuzan, pre svega kada se dešavaju izvesni skokovi u razne vrmenske tokove ali to je više pitanje koncentracije i pažljivog gledanja nego greške. Ako to imamo u vidu, ovo je izuzetno skrupulozna adaptacija. Alfredson je dobio materijal od kog je mogao da napravi film a le Carre je dobio ekranizaciju koja u potpunosti poštuje i duh i sadržaj njegove knjige.
U vizuelnom smislu, kako već rekoh, Alfredson se slično LAT DEN RATTE KOMMA IN kreće na razmeđi realizma i gotovo galerijske rekonstrukcije epohe, s tim što je ovde epoha apsolutno u funkciji. Njegov stalni saradnik DP Hoyte Van Hoytema prati Alfredsonovu viziju sa brižljivo komponovanim i osvetljenim kadrovima a sklonost ka upotrebi neoštrina i drugog plana, Alfredson iskazuje još više nego u svom švedskom hitu.
Ipak, najveća perverzija je neverovatno jaka glumačka podela u kojoj Gary Oldman ne može da odmeni Alec Guinessa naprosto zato što nije sam u glumačkoj postavi već je okružen sjajnim glumcima poput Mark Stronga, Colin Firtha, Toby Jonesa, Tom Hardyja i Benedict Cumberbatcha. Otud naravno, među ovolikom količinom favorita, Cumberbatch se ispostavlja kao scene-stealer čemu pomaže i relativno submisivna pozicija njegovog junaka koji ne ulazi u kličnečev sa partnrima teške kategorije.
Svi glumci su izvanredni i Alfredson uspeva da do maksimuma iskoristi činjenicu da su svi najvažniji igrači u filmu zvezde pošto mu je od najvećeg značaja da se kroz podelu ne utvrdi ko je glavni krivac i krtica koju Smiley pokušava da istera na videlo. Inače, u tom smislu nije bilo izmena u odnosu na roman i ranije ekranizacije, sve je strukturirano na sličan način.
Opet, toliko veliki broj zvezda na jednom mestu pokazuje veliku kolegijalnost i što je još važnije svest o celini tako da od otvaranja sa John Hurtom do zaključenja sa gary Oldmanom, film nikada ne skrene u cirkus i glumačke bravure bez pokrića u priči i potrebama celine.
TINKER TAILOR SOLDIER SPY je film sa kojim Tomas Alfredson potvrđuje da je zasluženo dobio priliku da izađe iz skandinavskih okvira. Isto tako, potvrđuje ono što je bilo jasno iz njegovog švedskog opusa - reč je o reditelju krajnje raznovrsnih interesovanja koji nije vezan za samo jedan žanr i rekao bih da niko zapravo ne može da nasluti u kom žanru on planira da se izražava u budućim projektima. Moguće je čak da će mu to i otežati odlazak u sam Holivud gde se od reditelja ipak očekuje da ima jasno profilisane žanrovske preference.
Izuzetan bioskopski uspeh TINKER TAILORa uprkos evropskoj produkciji i vrlo hermetičnom sadržaju možda nudi Alfredsonu mogućnost da očuva rediteljsku autonomiju a nastavi da se izražava kroz filmove na engleskom koji ipak imaju najšire mogućnosti za svetsku distribuciju.
* * * 1/2 / * * * *
John le Carre je često ekranizovan pisac i rad po njegovim delima produkovao je kako niz uspešnih tako i niz krajnje pretencioznih ekranizacija. Ono što je ipak sve te ekranizacije izdvajalo jeste bio odnos reditelja prema materijalu i le Carre je imao sreće da za razliku od drugih pisaca špijunskih romana uvek bude tretiran kao ozbiljna literatura i da bude u rukama reditelja sa razvijenom sposobnošću za kreiranje drame i karaktera.
Tomas Alfredson u tom smislu ne samo da nije izuzetak već je TINKER TAILOR SOLDIER SPY film koji se bavi ne samo ekranizovanjem le Carreovog romana već i le Carreom samim. Alfredson istovremeno priča ono što je sadržaj romana ali i fetišizuje epohu u koju je smešten le Carreov sukob, donosi atmosferu Hladnog Rata, stvara jedan svet koji je blago stilizovan na tankoj granici između realizma i muzejskog prikaza jednog sveta koji više ne postoji.
Ovaj roman je već ekranizovan za britansku televiziju i to vrlo uspešno, sa čuvenom ulogom Aleca Guinessa koji je tu obesmrtio George Smileya, jednog od temeljnih literarnih junaka le Carreovog sveta. Stara serija je bila izvanredna i u svojoj produkcionoj ograničenosti je uspela da prikaže intelektualnu igru u kojoj učestvuju Smiley i Karla, koji se u televizijskim ekranizacijama i vidi, dočim kod Alfredsona je dat samo kao silueta. Smiley i Karla su kao Holmes i Moriarty u le Carreovom svetu, i Alfredson dosta razigrava njihov sukob. TINKER TAILOR SOLDIER SPY nikada ne postaje akcioni film ali Alfredson je sa scenristima Peter Straughanom i Bridget O'Connor sve što je mogao da unese živost u le Carreovu priču a da ne skrene put akcionog trilera. Otud, u TINKERu ima dosta napetosti ali je ona vrlo retka fizička, premda ima i toga.
Slično Hopcraftovoj televizijskoj adaptaciji, i Staughan i O'Connor imaju faze u kojima TINKER biva malo teže razumljiv, da ne kažem konfuzan, pre svega kada se dešavaju izvesni skokovi u razne vrmenske tokove ali to je više pitanje koncentracije i pažljivog gledanja nego greške. Ako to imamo u vidu, ovo je izuzetno skrupulozna adaptacija. Alfredson je dobio materijal od kog je mogao da napravi film a le Carre je dobio ekranizaciju koja u potpunosti poštuje i duh i sadržaj njegove knjige.
U vizuelnom smislu, kako već rekoh, Alfredson se slično LAT DEN RATTE KOMMA IN kreće na razmeđi realizma i gotovo galerijske rekonstrukcije epohe, s tim što je ovde epoha apsolutno u funkciji. Njegov stalni saradnik DP Hoyte Van Hoytema prati Alfredsonovu viziju sa brižljivo komponovanim i osvetljenim kadrovima a sklonost ka upotrebi neoštrina i drugog plana, Alfredson iskazuje još više nego u svom švedskom hitu.
Ipak, najveća perverzija je neverovatno jaka glumačka podela u kojoj Gary Oldman ne može da odmeni Alec Guinessa naprosto zato što nije sam u glumačkoj postavi već je okružen sjajnim glumcima poput Mark Stronga, Colin Firtha, Toby Jonesa, Tom Hardyja i Benedict Cumberbatcha. Otud naravno, među ovolikom količinom favorita, Cumberbatch se ispostavlja kao scene-stealer čemu pomaže i relativno submisivna pozicija njegovog junaka koji ne ulazi u kličnečev sa partnrima teške kategorije.
Svi glumci su izvanredni i Alfredson uspeva da do maksimuma iskoristi činjenicu da su svi najvažniji igrači u filmu zvezde pošto mu je od najvećeg značaja da se kroz podelu ne utvrdi ko je glavni krivac i krtica koju Smiley pokušava da istera na videlo. Inače, u tom smislu nije bilo izmena u odnosu na roman i ranije ekranizacije, sve je strukturirano na sličan način.
Opet, toliko veliki broj zvezda na jednom mestu pokazuje veliku kolegijalnost i što je još važnije svest o celini tako da od otvaranja sa John Hurtom do zaključenja sa gary Oldmanom, film nikada ne skrene u cirkus i glumačke bravure bez pokrića u priči i potrebama celine.
TINKER TAILOR SOLDIER SPY je film sa kojim Tomas Alfredson potvrđuje da je zasluženo dobio priliku da izađe iz skandinavskih okvira. Isto tako, potvrđuje ono što je bilo jasno iz njegovog švedskog opusa - reč je o reditelju krajnje raznovrsnih interesovanja koji nije vezan za samo jedan žanr i rekao bih da niko zapravo ne može da nasluti u kom žanru on planira da se izražava u budućim projektima. Moguće je čak da će mu to i otežati odlazak u sam Holivud gde se od reditelja ipak očekuje da ima jasno profilisane žanrovske preference.
Izuzetan bioskopski uspeh TINKER TAILORa uprkos evropskoj produkciji i vrlo hermetičnom sadržaju možda nudi Alfredsonu mogućnost da očuva rediteljsku autonomiju a nastavi da se izražava kroz filmove na engleskom koji ipak imaju najšire mogućnosti za svetsku distribuciju.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment