Pogledao sam ŠEŠIR PROFESORA KOSTE VUJIĆA Zdravka Šotre, adaptaciju rado čitanog romana Milovana Vitezovića i mogu reći da je Šotra počeo da se izruguje celoj branši. Ako su njegovi filmovi poput ZONE ZAMFIROVE počeli da snižavaju kriterijume, onda je sa VUJIĆEM prešao u fazu izrugivanja branši.
VUJIĆ je proizvoljni skup skečeva, film bez ikakve priče i razvoja likova, samo sa školskom godinom koja na neki način vodi celu ovu agoniju prema kraju. Skečevi su strukturalno upadljivo bliski KURSADŽIJAMA - počinju kao pitanje profesora đacima ili kao pitanje đaka za profesora i onda se pretvore u neku vrstu mlakog i retko kada smešnog vica. KURSADŽIJE su u tom smislu kao forma koja se bavi prepričavanjem starih viceva, podvlačenjem etničkih stereotipa i ostalih vidova neukusa, ipak efektnija forma a moram priznati da su VUJIĆ i KURSADŽIJE po vizuelnoj egzekuciji, kako po postavci kadrova, tako i po montaži tu negde. Rekao bih čak da su KURSADŽIJE na neki način ambicioznije.
Šotra je doveo Aleksandra Berčeka za glavnu ulogu i prilično je tužno gledati ovog glumca koji je ostvario vrlo relevantnu filmografiju kako svoje retko pojavljivanje na filmu traći na ovako besmislen rad. S druge strane, tu su i mladi glumci iz MONTEVIDEA koji stečene simpatije olako troše u ovakvom projektu - umesto da svoju popularnost iz MONTEVIDEA konvertuju u nekakav umetnički vredan rad oni je traće u ovakvom trećerazrednom populizmu.
Plašim se da VUJIĆ neće imati naročitog smisla ni kao serija. Znamo da je ovo premontirana serija i da je serija bila osnovni produkt. Pa ipak, sasvim je jasno da ovaj materijal po svojim tehničkim svojstvima ne zadovoljava zahteve savremene televizije.
VUJIĆ je u osnovi bio dobra ideja, kao što je čest slučaj sa Šotrom. Nažalost, ovo je jedan senilan rad reditelja čiju je poznu fazu obeležio potpuni gubitak veština i neočekivane simpatije publike.
Otud i VUJIĆ dok ovo pišem već ima nekih 170ak hiljada gledalaca. Međutim, kada je reč o ovakvom, kako već rekoh, izrugivanju branši, više se niko ne može kriti iza gledanosti. Naime, postoji tačka u kojoj gledanost ipak ne može više da se koristi kao kriterijum i celoj kinematografiji, ukoliko ona uopšte postoji kod nas, sve ovo može da se osveti.
VUJIĆ je proizvoljni skup skečeva, film bez ikakve priče i razvoja likova, samo sa školskom godinom koja na neki način vodi celu ovu agoniju prema kraju. Skečevi su strukturalno upadljivo bliski KURSADŽIJAMA - počinju kao pitanje profesora đacima ili kao pitanje đaka za profesora i onda se pretvore u neku vrstu mlakog i retko kada smešnog vica. KURSADŽIJE su u tom smislu kao forma koja se bavi prepričavanjem starih viceva, podvlačenjem etničkih stereotipa i ostalih vidova neukusa, ipak efektnija forma a moram priznati da su VUJIĆ i KURSADŽIJE po vizuelnoj egzekuciji, kako po postavci kadrova, tako i po montaži tu negde. Rekao bih čak da su KURSADŽIJE na neki način ambicioznije.
Šotra je doveo Aleksandra Berčeka za glavnu ulogu i prilično je tužno gledati ovog glumca koji je ostvario vrlo relevantnu filmografiju kako svoje retko pojavljivanje na filmu traći na ovako besmislen rad. S druge strane, tu su i mladi glumci iz MONTEVIDEA koji stečene simpatije olako troše u ovakvom projektu - umesto da svoju popularnost iz MONTEVIDEA konvertuju u nekakav umetnički vredan rad oni je traće u ovakvom trećerazrednom populizmu.
Plašim se da VUJIĆ neće imati naročitog smisla ni kao serija. Znamo da je ovo premontirana serija i da je serija bila osnovni produkt. Pa ipak, sasvim je jasno da ovaj materijal po svojim tehničkim svojstvima ne zadovoljava zahteve savremene televizije.
VUJIĆ je u osnovi bio dobra ideja, kao što je čest slučaj sa Šotrom. Nažalost, ovo je jedan senilan rad reditelja čiju je poznu fazu obeležio potpuni gubitak veština i neočekivane simpatije publike.
Otud i VUJIĆ dok ovo pišem već ima nekih 170ak hiljada gledalaca. Međutim, kada je reč o ovakvom, kako već rekoh, izrugivanju branši, više se niko ne može kriti iza gledanosti. Naime, postoji tačka u kojoj gledanost ipak ne može više da se koristi kao kriterijum i celoj kinematografiji, ukoliko ona uopšte postoji kod nas, sve ovo može da se osveti.
No comments:
Post a Comment