LUČA

LUČA Ivice Vidanovića je barem u dva aspekta istorijski značajan film. 

Prvo, reč je o prvom slučaju crnogorskog filma koji je rimejkovan. U izvesnom smislu, dve ekranizacije SMRTI GOSPODINA GOLUŽE Branimira Šćepanovića, pisca rodom iz Crne Gore, od kojih je prvu režirao Živko Nikolić, takođe rodom odande, na neki način mogu pretendovati na taj status ali tu ipak nije reč o rimejku filma nastalog po originalnom scenariju niti je u drugoj ekranizaciji rekonstruisn Nikolićev postupak. Stoga ako tu dilemu sklonimo s puta, da, LUČA je prvi crnogorski film koji je negde rimejkovan.

U izvornoj verziji Gojka Berkuljana zvao se ISKRA i bio je smešten u okolnosti crnogorske svakodnevice a prošli događaji su se ticali antibirokratske revolucije. Ipak, u samom političkom kontekstu, LUČA je ipak bitno konkretnija i rekao bih da je ovde reč o drugom pokušaju u kom su nedostaci originala u nekoj meri ispravljeni.

Drugo, reč je o prvom filmu koji je strimovan na servisu Apollon koji je planirao da u predstojećem periodu pusti 52 filma. Uprkos tome što su svi filmovi koje Apollon proizvodi u opticaju i za bioskope i neki se tamo prikazuju, izlazak filma pravo na striming je veoma specifična stvar i istorijski događaj.

LUČA je kompaktan krimić, misterija sa egzekucijom trilera koja je izvedena u Apollonovom minimalističkom produkcionom okviru ali bez ikakvih vidnih oskudica, osim jedne koja je veoma važna, a to je neujednačena glumačka podela. Jovo Maksić u glavnoj ulozi i Davor Janjić u svojom poslednjem pojavljivanju nisu baš uvek na istoj talasnoj dužini sa partnerima koji nisu u istoj formi, klasi i raazredu u pogledu iskustva.

U dramaturškom pogledu, LUČA ponavlja koncepciju ISKRE ali je svakako jasnija, sa preciznije odvojenim vremenima u kojima se priča odvija. Rizik da se film pretvori u salatu vremenskih tokova je izbegnut. Rešenje po kom se priča izlaže kroz scene - slike iz različitih vremena je zanimljiva, riskantna ali se rizik ovde u primarnom narativnom pogledu isplatio - film je zanimljiv i jasan.

Doduše, kada se uporedo u tri glavna vremenska toka sprovodi dramska radnja, onda nijedan nije dominantan i nijedna drama nije punokrvna, što održava misteriju na nivou ali slabi trilerski aspekt. No, kako rekoh LUČA je kompaktna i ova koncepcija uz određena ograničenja daje solidan rezultat.

U vizuelnom pogledu, Ivica Vidanović nudi jednu estetiku bližu televiziji, sa dosta pokreta kamere, dosta krupnih planova koji se smenjuju sa veoma širokim i na tom nivou grade jednu dinamiku koja se ponekad ne može stvoriti događajima u kadru, tako da na ekranu ima sasvim dovoljno pojava koje gledaoca čine zaposlenim i drže mu pažnju. Ako imamo u vidu da je film primarno pravljen za striming, ova strategija je više nego opravdana, mada takva rešenja se danas dosta koriste i u bioskopu.

Kod nas pojam "televizijskog filma" često nosi pežorativnu upotrebu, iako je ova forma praktično na izdisaju i samo par manje važnih američkih mreža je još uvek gaje, dočim u Britaniji je veoma živa i ne zaslužuje da se sagledava neozbiljno. Naprotiv.

LUČA će sigurno u mnogim situacijama upravo dobijati taj epitet "televizijskog flima" kao modela diskvalifikacije, no ona ipak jeste bioskopski film jer je imala prikazivanje na filmskim festivalima i u bioskopskim salama. Tako je vidim i ja.

U našoj tradiciji ona izlazi deset godina nakon USTANIČKE ULICE Miše Terzića ali i samo par meseci nakon TRAGA DIVLJAČI, gde sa prvim deli savremeni milje a sa drugim temu. Ko je bio zadovoljan gledajući te filmove, imaće dosta toga da nađe u LUČI. S druge strane, svi onima kojima je triler kao forma dalek, kojima krimić smešten kod nas deluje smešno i sl. neće promeniti svoje predrasude, uprkos tome što se LUČA danas ipak pojavljuje u trenutku kada je odnos prema ovom žanru izmenjen i popularnost mu je porasla. 

EDGE OF DARKNESS je imao dve verzije, britansku seriju i američki film. Nema nikakve sumnje da je EDGE OF DARKNESS umnogome bio inspiracija za nastanak ISKRE, pa samim tim i LUČE, ali razlike između ove dve verzije nema. Vidanović je napravio mali apgrejd pojašnjavajući događaje i konkretizujući okolnosti, i to je manje-više sve. Nadam se da će gledaoci LUČE koji nisu gledali ISKRU potražiti i Berkuljanov film.

Ako imamo u vidu produkcione uslove, film može da zasluži i * * *  ali pošto to gledaoce ne treba da zanima, onda * * 1/2