Jack Gold je režirao THE NAKED CIVIL SERVANT, televizijsku dramu u kojoj je Philip Mackie adaptirao autobiografiju Quentina Crispa, poznatog britanskog homoseksualca i javnog radnika.
Crisp je bio provokativna ličnost u svoje vreme i ostao je takav sve do svoje smrti kada je umeo da bude neočekivano politički korektan na teme oko kojih su homoseksualci imali da daju drugačije odgovore. U svojim ranim danima međutim bio je kontroverzan jer je bio otvoreno feminizirani homoseksualac (premda je u devedesetoj godini pred kraj života spoznao da je ipak bio transrodna osoba ali da nije mogao da se snađe) koji je paradirao svojim rodnim mestom a potom i Londonom šokirajući narod i redovno dobijajući batine. Kao i mnogi drugi homoseksualci tog vremena imao je teškoće da se snađe i nađe prihvatanje, bavio se prostitucijom da bi ga na kraju homomaskulina ekipa praktično i izbacila iz svog društva jer su smatrali da će im navući policiju na vrat i da su bez njega oni "normalni".
Crisp kao ubitačno duhoviti provokator bio je veoma društven u miljeu koji ga je prihvatao, mahom među boemima i na kraju se odselio u Ameriku gde je i inspirisao nastanak Stingove pesme ENGLISHMAN IN NEW YORK.
Naslov Stingove pesme poneće drugi film o Crispu koji će uraditi druga autorska ekipa, ali sa istim glumcem u glavnoj ulozi.
John Hurt je naime fascinantan kao Quentin Crisp i čini se da još 1975. možda i bolje razume njegovu ličnost od te ličnosti same. Hurt je napravio antologijsku ulogu pa joj se zato i vratio 2008.
Film je strukturiran po poglavljima koje razdvajaju natpisi sa Crispovim duhovitim mudrostima.
Za 1975. ovaj televizijski film je neobično hrabar. Film inače najavljuje sam Crisp koji je bio veoma histrioničan i voleo da glumi, i to uvodi razne narativne tehnike kojima će se Gold služiti, sve odreda veoma uspešne.
Ovo je antologijski televizijski film i zaista školski primer uspelog biografskog rada o ne toliko skoroj prošlosti ali o živom čoveku u vreme rada i izlaska filma.
No comments:
Post a Comment