500 KADA

500 KADA je televizijska drama Gordana Mihića koju je Milan Jelić režirao u jednu veoma uspelu, komunikativnu i duhovitu mentalitetsku komediju sa jakom dozom socijalne kritike.

Jelić je imao priliku da u ovom projektu okupi zaista All-Star glumačku ekipu, a posebno se može izdvojiti Milan Gutović u ulozi Cajka, junaka koji se pojavio u isto vreme kad i Šojić, i uprkos tome što je restorater a ne rukovodilac, karakterisičan je po stavu i identičnom piroćanskom akcentu. 

Kada je Gutović uveo to svojstvo Šojiću u odnosu na Cajka teško je utvrditi. Cajko je svakako izašao pre TESNE KOŽE i snimljen je pre ali Gutović već u LAFU U SRCU uvodi neke detalje koji će kasnije karakterisati njegov komičarski rad a to je ista godina kad i 500 KADA.

Nikola Simić igra privrednog inspektora koji dolazi na građevinsko stovarište na kom se enigmatično pojavilo nečijih pet stotina kada i sa kojima oni već dve i po godine ne znaju šta da rade. Na zboru radnih ljudi oni pokušavaju da dokuče šta i kako, i naravno otvaraju Pandorinu kutiju raznih samoupravnih idiosinkrazija.

Mihić se snalazi dobro na teritoriji koja u suštini nije njegova. 500 KADA je zapravo protipska Pavićeva drama. Iako je Mihić pisao SIROTE MALE HRČKE, određeni zlatni standard kad je reč o komedijama smeštenim u administrativne organe, ovo je ipak Pavićevski fah jer je on majstor i socijalističkog screwballa i socijalističkog slapsticka.

Pod "pavićevskim" naravno mislim na rad Siniše Pavića u najboljoj formi i u najboljem smislu.

Jelićeva režija je sigurna, i uspeva da kapitalizuje zaista prejaku glumačku podelu i sjajan tekst.