SAMARITAN

Ipak je različit kontekst u kom je izašao HANCOCK Petera Berga u odnosu na trenutak izlaska SAMARITANa Juliusa Averyja. HANCOCK je izašao u vreme kad su DC i Marvel na filmu postojali ali su bili u povoju, na marginama tentpole filma, a danas kada izlazi SAMARITAN mi zaista imamo ogroman broj najrazličitijih stripskih i nestripskih varijacija na superheroje u raznim dramskim formama, od bioskopa do televizije.

Danas je jako teško napraviti varijaciju na superheroje koja nije viđena u stripu, ali i na ekranu. U tom smislu, priča o dečaku koji otkriva da je njegov ostareli i naravno džangrizavi komšija nestali i navodno poginuli superheroj, deluje potpuno bajato a i poslovno deplasirano jer iza sebe nema IP, nema shared universe i što je najgore, nema kvalitet.

Avery je ovde imao neke dobre saradnike, kao što je J.J. Perry a u prethodnom filmu je pokazao da zna kako se pravi visokooktanski žanrovski miks, dakle zanat mu nije nepoznat. Međutim, za razliku od OVERLORDa, ovde bajata ideja nailazi na bajatu realizaciju.

Priča je verovatno namerno stripped down jer je Avery mislio da se po tome razlikuje od ekranizacija stripova koje su koloritne i s puno raznih sadržaja i digresija. Ali, na kraju smo dobili jednu veoma svedenu priču koja je nezanimljiva, sa klišetiziranim karakterima neprijatnim za gledanje, izuzev samog dečaka i donekle heroja kog igra Sylvester Stallone.

Stallone se za razliku od prirodnog mačoa Eastwooda koji je postao deda kad je ostario, usled svojih steroidna i režima raznih pretvorio u babu, i tako u tom jednom grotesknom fizičkom stanju meni moram priznati izgleda krajnje odbojno i neprijatno za gledanje. Međutim, on ima određenu metafilmsku dimenziju kao neko ko jeste bio veći od života (a zapravo nije igrao superheroja - ne računam ovu senilnu fazu Gunnovih gostovanja u MCU i DCEU) i sada ga neko iznova otvara. I da je Avery uspeo njega i dečaka da okruži boljim likovima i unekoliko boljom pričom, možda bi ovde i bilo filma. Ali, nije.

* 1/2 / * * * *