KEETJE TIPPEL

Na boljoj kopiji sam reprizirao Verhoevenov KEETJE TIPPEL, ekranizaciju autobiografske proze Neel Doff, i autorov drugi odlazak u temu prostitucije, i ovde zaista dobijamo sve ono što bi se od njega moglo očekivati, na tu temu a i inače.

Ovo je jedna socijalna priča, u osnovi biografska melodrama puna tragičnih događaja i teških okolnosti, nekih okolnosti i događaja koji su nama u današnje vreme skoro pa nezamislivi, ali izvedena je sa tako izraženim duhom, smislom za humor, proisteklom iz situacije ne iz vica, da film dobija još jedan sloj.

Keetje Tippel je alter ego Neel Doff, devojka iz siromašne kuće koja se 1881. godine doseljava u Amsterdam i vrlo brzo skončava na tržištu seksa, u koji biva iniciran silovanjem i zloupotrebom a profesionalizovana pod pritiskom porodice. Kada uspe da izroni iz tih okolnosti ulazi iz najniže u skoro pa najviše klase i tu shvata da postoji prijatniji ali zapravo bitno amoralniji svet kapitala i društvenog prestiža koji je u nekom smislu i suroviji od onoga iz kog je utekla.

Film je izgrađen oko jako uzbudljive glavne uloge Monique Du Ven koja je kroz celu karijeru kasnije i bila upamćena kao Keetje Tippel, i to ne samo u mom slučaju. Njena pojava je harizmatična, i Verhoeven je u saradnji sa Jan de Bontom sjajno stavlja u centar filmskog a ne samo pripovedačkog zbivanja. Film se gradi iz njenih pogleda, reakcija itd.

U određenom smislu, ovom duhu Verhoeven se vratio u filmu BENEDETTA, s tim što je ono priča o Srednjem veku a ovo o finalnim koracima pred punu modernizaciju Holandije i industrijskoj revoluciji.

Zanimljivo je kako u PARASITE imamo sličnu scenu plavljenja doma ljudi sa dna kao u KEETJE TIPPEL i kasnije priču o putanji ljudi iz nižih u više klase, ali datu u postmodernom ključu gde su ovi na vrhu blazirani i naivni, a ovi sa dna nemilosrdni.

* * * 1/2 / * * * *