THE WAY BACK Petera Weira, po romanu Slavomira Rawicza je delovao kao idealan projekat za ovog reditelja. Velika ljudska drama, borba za opstanak u prirodi, u periodu velikih istorijskih turbulencija, svi sastojci za Weirov pogodak su tu.
Nažalost, ono što smo dobili je dosta zastareo film o bekstvu iz Gulaga u kom je engleski jezik lingua franca, a svaki kliše koji znamo o SSSRu standardni pogled na svet. Weirov učenik Mel Gibson je u pogledu postupka tada već odavno prevazišao učitelja, i Weir na kraju ne samo da je izgubio korak već je izgubio i snagu da napravi klasicističko delo starog kova.
Da se razumemo, nije neophodno da junaci govore jezicima koji su se zbilja koristili u datoj situaciji, ili da se ponudi neka autentičnija slika istorije da bi film bio dobar. I danas lako možemo da kupimo i konvenciju i iluziju ako nam se dobro ponudi. Međutim, za ovu vrstu filma, materijal sa kojim je radio Weir je istovremeno previše površan ali i oskudan za dimenzije dela koje pokušava da ostvari.
Rawicz i scenaristi su ponudili materijal za film, ali neki bitno manji od THE WAY BACK. Weir je s druge strane krenuo da snimi nešto veliko, pošto poto, i dobili smo film koji nas na svakom koraku podseća da je nedorastao.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment