PACIFIC INFERNO je zanimljiv Blaxploitation film u samom finišu kanonskog ciklusa Jima Browna. Sniman je na Filipinima, režirao je lokalni kadar Rolf Bayer, a glavne uloge igraju Brown i Richaerd Jaeckel.
Film je vrlo jednostavan, praktično kamerni, i u uprkos tome što nikada ne doseže Brownov DEVIL’S ISLAND, ima svoj integritet i neke svoje arty momente kakve danas možemo videti kao političku diverziju u serijama kao što je LOVECRAFT COUNTRY recimo.
Pod time pre svega mislim na savremeni soul u zvučnoj slici, kao i neke numere sa programskim tekstom i savremenim zvukom (film se dešava za vreme Drugog svetskog rata a snimljen je 1979. i tu se gradi ta vrsta anahronističnosti).
Brown igra američkog ronioca čiju ekipu zarobljavaju Japanci i angažuju ih da izrone sa dna mora novac koji je general MacArthur potopio kada su se Ameri povlačili sa Filipina pred japanskim snagama.
Uporedo s tim, lokalni pokret otpora povezuje se sa zarobljenicima i zajedno planiraju bekstvo. No, Japanci nisu naivni i u svemu imaju svoju agendu.
Brown je naravno alfa-činilac u celoj ovoj priči i on vodi celu stvar. Ipak nije mi jasno kako je PACIFIC INFERNO tako olako otpisan u kritikama. Ne samo kao nekome ko misli da je Brown velika ikona već i kao ljubitelju B-filma gde je stvar dobro postavljena.
A rekao bih da ovo jeste baš takav slučaj.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment