Tessa Thompson i Ruth Negga igraju dve bliske prijateljice iz devojačkih dana koje se susreću godinama kasnije u staroj Americi iz vremena segregacije, u tridesetim, dok traju prohibicija i otvoreni rasizam. Ruth Negga igra junakinju koja je blede puti iz mešanog braka i uspela je da uradi "passing", da prođe kao belkinja i uda se za belca koji je imućni rasista.
Tessa s druge strane ne krije svoje crno poreklo i vodi harlemski odbor Negro League. Kada njena "bela" prijateljica poželi da se iznova druže, i počne da pokazuje nostalgiju za životom koji je provela okružena crncima, tenzije rastu, a tragedija je na pomolu.
Fina slutnja problema javlja se u usputnom dijalogu kada se "belkinja" šali sa mužem kako joj vremenom koža postaje sve crnja, i to se na kraju ispostavlja kao lajtmotiv filma. Kada se ponovo vrati u crno okruženje, njen dotadašnji život mora da se završi.
Rebecca Hall je osmislila jedan sveden, visokoestetizovan koncept. Koristi se crno-belom fotografijom koja je u poslednje vreme na neki način postala šifra za rasno angažovani film jer kao što znamo u crno-belom filmu, naročito epohe klasičnog Holivuda, afroamerikanci retko imaju složene likove i protagonizam.
Drugi segment tog koncepta je uzdržanost, puštanje glumcima da ovaplote likove, bez mnogo sugestivnih rediteljskih zahvata. Da li će Rebecca Hall nastaviti da režira, ne znam, ali ovo je obećavajući debi i verujem da će u sledećem filmu, ako ga bude biti još relaksiranija. Ne zbog toga što ovaj koncept ne valja već zato što je u nekoliko situacija film imao prostora da "prodiše". No, i stilska disciplina i držanje postavljenog koncepta su za svaku pohvalu.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment