A BOY CALLED CHRISTMAS

Svaki novi film Gila Kenana je razlog za radovanje.

Čini se da su mu studio projekti malo izmakli, ali Kenan je našao odstupnicu u Evropi, tako da je u Britaniji snimio film A BOY CALLED CHRISTMAS, ekranizaciju knjige Matta Haiga u kojoj se nudi novi origin story Deda Mraza.

Gil Kenan je specifičan reditelj. Koliko god njegovi radovi nosili u sebi tu neku specifičnu hand crafted dimenziju, on se ipak bavi temama koje su prevashodno prisutne u major produkciji. I u tom pogledu A BOY CALLED CHRISTMAS je najbliže major produkciji što se može postići izvan pravih holivudskih studija.

Matt Haig je napisao old school bajku koja ima fino oblikovan hero's journey, i zanimljivo poigravanje mitologijom Deda Mraza i njegovom nedokučivom prirodom koja ga čini kulturnim fenomenom izuzetne potencije, iako ga činjenice čine neodrživim i na neki način bi do sada morao biti zaboravljen.

Otud Haig se ovde bavi upravo sugestivnošću pripovedanja, verom u neobične pojave i nemoguće stvari koja daje boju životu, žrtvom i smislom, i generalno raznim poučnim temama.

Kenanova egzekucija ove priče je vizuelno briljantna, glumački šarmantna i precizno izvedena, on se do sada pokazao kao sjajan u izboru dece glumaca i ovaj film nije izuzetak. Zac Nicholson, britanski DP je odlično odmenio dosadašnje Kenanove saradnike koji su dolazili iz španske-meksičke škole, i film je u pogledu fizične scenografije i odabira lokacija izuzetno izveden, sa jako dobrim old school fundamentima.

Ipak, u svemu tome naravno posebnu ulogu ima Kenanov diskretni osećaj za humor koji svemu daje poseban šmek, bukvalno od prvog kadra koji je ikada snimio.

U pogledu specijalnih efekata i animacije koji su do sada kod Kenana igrali važnu ulogu, ovde ih ima, dobro su izvedeni ali su jako dobro integrisani u priču pa se maltene ni ne primećuju. Mislim, videli smo toliko čuda na filmu do sada da miš koji govori i glumi prosto nije toliko revolucionarna stvar a Kenan ga sada već dovodi na nivo gde nam to deluje kao nešto savršeno normalno.

Prateći strukturu knjige, Kenan nudi upravo onaj prostor koji je potreban da decu uvede u njen milje, da je film za odrasle sigurno bi recimo imao brži uvod, sa više podrazumevanja, ali jasno je da se ovaj film snimao kao oni najbolji dečji naslovi, sa idejom da se gledaju večno.

Kenan je najveći Amblin reditelj od onih koji nisu krenuli u toj kanonskoj fazi, a sada sa A BOY CALLED CHRISTMAS uspeva da se zapljune i u svetu ekranizacija klasične dečje literature (mahom Roalda Dahla) kojom se bave njegovi uzori Robert Zemeckis i Steven Spielberg, i rekao bih da je u tom domenu čak možda i bolji od njih u ovom trenutku.

U svakom slučaju A BOY CALLED CHRISTMAS je film kog se Bob Z ne bi postideo, ostvarenje za decu koje ostaje za pokoljenja.

* * * 1/2 / * * * *