Čudni spojevi pulpa i pretenzije u dosadašnjim ekranizacijama scenarija Taylora Sheridana rezultirali su polovičnim a često i zaista užasnim rezultatima. Međutim, kada Sheridan režira sam sebe, ili kao u slučaju filma THOSE WHO WANT ME DEAD adaptaciju romana Michaela Korytoa koju potpisuje zajedno sa književnikom i Charlesom Leavittom, onda to odjednom ima nekog smisla.
Roman koji je napisao Michael Koryto nisam čitao ali ako je suditi po filmu reč je o pulpu koji mi je teško da zamislim u proznoj formi. Međutim, i sam film je teško zamisliti u studio okolnostima a desio se i to ove godine, za New Line, odnosno Warner, i ponudio je savremenu verziju retro akcijaša iz devedesetih, mnogo uspešnije nego što je John Lee Hancock izveo throwback serial killer film u LITTLE THINGS.
Premisa filma je toliko zakučasta i prepuna zgodnih koincidencija da je maltene uvredljivo prepričati, ali negde oko sat i po filma, pred sam kraj, ona deluje ne samo logično, nego maltene kao jedini način kako se stvari odvijaju u životu, a to je možda i najveće priznanje koje se može dati ovoj vrsti priče.
Ruku na srce, Angelina Jolie jeste marquee ime u ovom filmu ali nema protagonizam glavne zvezde, pa ipak njen backstory koji je motiviše za žrtvu i herojstvo dolazi direktno iz nekog scenarističkog priručnika i stvara određeni disbalans jer ostali likovi koji su prisutni tek nešto manje od nje, tako nešto menjaju. Dakle, stvari nisu idealno postavljene.
Uprkos tome, sve funkcioniše jer se kretanje likova, potera i akcija nikada ne zaustavljaju, a svi junaci dele jednu dobru osobinu - ne nasedaju na tipične žanrovske klopke - što ne garantuje da ponekad ne urade nešto glupo ali i kad je glupo urađeno je na svež način.
U tom smislu Sheridan pravi survival akcijaš, tipski blizak recimo Harlinovom CLIFFHANGERu sa ogromnom dozom nepotrebnog zapleta, i na svu sreću sve to reči energičnom, nasilnom akcijom, i junacima zarobljenim između dvojice inteligentnih i sposobnih asasina i šumskog požara.
Čini se da je ovaj film, iako je Jolie woke, pravljen za Trumpovu Ameriku u kojoj su ljudi van gradova dobro raspoložene naoružane bekrije spremne da se brinu sami o sebi. I da nije crne supruge belog šerifa, koja je pritom trudna, jaše konja i puca iz lovačke puške, film bi bio based za popizdeti.
Ali i ovako zapravo jeste.
Sheridan u heartlandu pravi zanimljivu akcionu diverziju i pokazuje kako se rediteljski prevazilaze i pakuju nedostaci njegovih scenarija. Sada je jasno da bi isti ovaj skript recime Villeneuve pokušao da snimi kao NO COUNTRY FOR OLD MEN i doneo nam nešto nepojmljivo. Međutim, Sheridan sebe srećom ne shvata toliko ozbiljno, i onda i od njega može da ispadne nešto.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment