ŠVABO IZ SARAJEVA

ŠVABO IZ SARAJEVA Sabahudina Topalbećirevića je dokumentarni film o Ivici Osimu, prevashodno namenjen televiziji u kome je ispraćen njegov životni put, hronološki, od detinjstva u Sarajevu do penzionerskih dana kada je postao fudbalska legenda na nekoliko mesta.

Topalbećirević nažalost ne izlazi iz okvira tipičnog hagiografskog programa i samim tim ne problematizuje ono što je negde osnovni pečat Osimove karijere a to su umalo pa Cinderella uspesi sa volatilnim "manjim" ekipama, bio to Željezničar ili SFRJ koja je doduše imala nesporan igrački kadar ali nije imala kontinuitet dobrih nastupa na Mundijalima.

U međuvremenu, Ljupko Petrović, Ćiro Blažević a naročito Zlatko Dalić su daleko prevazišli Švabove domete, i u tom pogledu zanimljivo je da je samo Ćiro uspeo da izgradi ime kao autoritet i regionalni "fudbalski šarmer", dok je najuspešniji među njima - doduše i dalje aktivan - maltene čovek koji se tretira kao skroman prvoligaški trener.

No, ima takvih ličnosti koje nadrastu ono što im je zapravo objektivan domet i Osim je jedan od njih. Dok se Dalić zaustavio na mestu vicešampiona sveta, Osimov Mundijal u Italiji i dalje traje u kolektivnoj svesti naroda, penali protiv Argentine se još uvek izvode.

Šteta je što Topalbećirević nije malo zagrebao tu dimenziju fetišizacije Osima koji je imao tu sreću ili nesreću da vodi ekipu na njenom kraju i da sa sobom ponese tajnu da li bi SFRJ postala da je recimo postala prvak sveta. Nažalost, on se temom raspada države i rata bavi samo kroz prizmu Osimove ostavke date 23. maja 1992. kad su već počela dejstva u Sarajevu. Ali to se o bošnjačkog reditelja negde i očekivalo.