UNA GOTA DE SANGRE PARA MORIR AMANDO

UNA GOTA DE SANGRE PARA MORIR AMANDO Eloya de la Iglesie je španski rip-off A CLOCKWORK ORANGE snimljen prirodno posle Kubrickovog filma ali prikazan u Španiji dugo pre njega što je na neki način učnilo da ovaj naslov posluži kao svojevrsna zamena i prkos frankističkim cenzorima. Znao sam za ovaj film ali nisam znao da je izašao šest godina pre A CLOCKWORK ORANGE u Španiji pa sam se za njega zainteresovao dodatno posle dokumentarnog filma LA NARANJA PROHIBIDA o teškoćama da Kubrickovo remek-delo stigne u Španiju.

Eloy de la Iglesia je koloritan lik i značajan reditelj čiji se rad proteže od poznog frankizma do kraja tranzicije, pa samim tim ni ovaj film nije puki rip-off. Štaviše, relacija ovog filma u odnosu na Kubricka je vrlo složena.

Za početak, sličnosti između dva filma na stranu, u svetu u kom se ova priča dešava a to je neka bliska budućnost, već postoji film A CLOCKWORK ORANGE i emituje se na televiziji i to u sceni napada bande na bogati bračni par koja je jasna parafraza ključne situacije iz Kubrickovog filma. Zatim, u filmu glumi Sue Lyon koja je igrala Lolitu u Kubrickovoj ekranizaciji a u ovom filmu čak u jednoj sceni i čita istoimeni Nabokovljev roman. Dakle, možemo reći da je de la Iglesia na neki način snimio i rip-off i omaž Kubricku.

Naravno, daleko je ovaj film od promišljenosti i estetizacije A CLOCKWORK ORANGE ali de la Iglesia je snimio anarhičan, dinamičan exploitation koji nije sasvim bez pameti.

Sue Lyon igra medicinsku sestru koja posle jedne eutanazije postaje serijski ubica ubijajući svoje ljubavnike ubeđena da su sa njom dostigli životni zenit, i uverena da posle toga njihov život nema smisla. Sin Roberta Mitchuma, Chris, igra momka iz bande, uniformisane i ustrojene kao što je ona iz Kubrickovog filma, sa sličnim modus operandijem. On međutim zapaža ovu medicinsku sestru, kreće da je prati i stupa u kontakt sa njom.

Motiv koji takođe de la Iglesia preuzima jeste bolničko prevaspitavanje delinkvenata s tim što ga ne razrađuje na isti način kao Kubrick, sugerišući da je izbor pacijenata za to više baziran na klasi nego na ponašanju, i to razrađuje kroz vezu između lekara koji vodi konverzione terapije i sestre koja je serijska ubica a na koju niko ne sumnja.

Vizuelni identitet filma je u skladu sa mogućnostima dosta promišljen, kadriranje i montaža daju jednu propulzivnu celinu a gluma je veoma solidna ako imamo u vidu “mešovitost” podele.

Kad je reč o relaciji između dva filma, može se tumačiti kao da je de la Iglesia snimio priču o tome kako se mladi ponašaju po uzoru na likove iz A CLOCKWORK ORANGE jer taj film postoji i u njegovoj “bliskoj budućnosti”. No, sve te relacije na stranu, reč je o dobrom filmu, vešto izvedenom i interesantnom koji se ne lišava svoje exploitation dimenzije. Međutim, istovremeno ovo se može posmatrati i kao buntovna reakcija na potez španskih vlasti da se Kubrickov film ne može videti u Španiji, i redak je primer filma snimljenog da bi se publici predstavio neki drugi film.

Imali smo kasnije doduše film Michela Gondryja BE KIND REWIND koji je na svoj hipsterski način razrađivao ovu zamisao. Međutim, ovo je nešto što se zaista desilo i samim tim je unikatno.

* * * 1/2 / * * * *