Saturday, December 18, 2021

CANDYMAN: FAREWELL TO THE FLESH

Reprizirao sam nastavak Roseovog CANDYMANa iz 1995. godine. To nije onaj mitski sequel koji je Rose napisao a MGM sa gnušanjem odbacio sa sve britanskom kraljevskom porodicom kanibala već jedan mnogo pitomiji, ali sa ekipom koja je kasnije izgradila veliko ime.

Clive Barker je producirao ovaj film i pisao je priču, a scenario potpisuju kasnije veoma poznati Rand Ravich i Michael Krueger dok je za režiju angažovan Bill Condon, kog znamo kao redovnog interesenta za nagrade Akademije.

Bill Condon je prošao ozbiljan put do specijaliste za prestige pictures, radio je TV krimiće pa eto i ovaj sequel koji je išao u bioskope, ali snimljen je za malo para, i uprkos tome što ih je udvostručio na blagajnama, i dalje spada u red onih filmova koji su obeležili američki horor pre renesanse koju je započeo SCREAM.

U tom smislu, Condon nema onaj gloss koji je svojim umećem izgradio Rose jer prosto nije tako dobar reditelj, a nema ni budžet koji bi pokazao da je iko išta očekivao od ovog filma.

Film ipak nije bezveze, no ima nekoliko elemenata koji ga hendikepiraju.

Condon je veliki ljubitelj i poznavalac žanrovskog filma, naročito horora. Setimo se da je snimao film o Jamesu Whaleu. Pa ipak, nije baš vrhunski reditelj i FAREWELL TO THE FLESH naprosto nije dovoljno strašan, naročito jer je sama mehanika Candymana kao monstruma sa herojskim karakteristikama koji ponekad pobije nevin narod ali ponekad ume i da zablista kao kazna za negativce, čini ovog junaka dosta neuhvatljivim. Condon nije čak ni vrhunski reditelj za neki mehaniscističkiji horor od tog, a nekmoli za ovako zakučastu mitologiju. Uostalom kod Candymana je upravo sama priroda ubice specifična i iz nje proizlazi deo strave.

Zatim, ovo je sequel u kom junaci ponovo nisu do kraja upoznati sa tim ko je Candyman, da li je to stvarno ili je mit, funkcioniše li kletva ili ne. Jedan od aduta samog Candymana kao mitologije jeste sam način prizivanja koji je detinjast i naivan. I u tom pogledu ovo jeste vrsta mitologije koja logično kreće od junaka koji ne poznaju stvari i samo čačkaju okolo, ali to što junaci ne znaju ne znači da i gledaoci ne znaju i tu je svakako bilo prostora da se brže krene sa "novim" elementima.

A ono što je novo najviše se tiče origina, srećom ovde ne dolazi do demistifikacije kao u Scottovim poznim ALIENima, ali ni do suštinske remistifikacije.

Film se dešava u Nju Orleansu, posle čikaškog geta još jednom veoma karakterističnom afroameričkom ambijentu sa specifičnim kulturnim aspektom.

Condon nije uspeo da se približi Roseu, ali za ovaj nastavak se može reći sve sem da je konfekcija osmišljena da se unovči brend prvog filma.

* * 1/2 / * * * *

No comments:

Post a Comment