NINE DAYS

NINE DAYS Edsona Ode je charliekaufmanovska priča o nekoj onostranoj sferi u kojoj grupa pojedinaca selektira koje će duše dobiti priliku da zauzmu tela i žive na Zemlji.

Generalno nisam ljubitelj tih dramatizacija i ovaploćenja metafizičkih pojmova i okolnosti i odmah moram reći da ovaj film suštinski ne prevazilazi taj moj otpor, na način na koji je recimo to uspeo Pixarov animirani film o emocijama INSIDE OUT. U tom pogledu, jedino što mi je preostalo jeste da analiziram ovaj film po onome što on jeste, pa makar to bilo nešto prema čemu imam otpor.

Edson Oda je snimio zanimljiv film, dobro glumljen, vizuelno veoma artikulisan i kontrolisan, uprkos tome što je mahom fokusiran na dijalog, uvodeći jako efektne deonice teatralizma, i pozicionirajući dva glumačka pola - dostojanstvenost i generalni gravitas Winstona Dukea sa jedne strane i spontanost šarmantne i razbarušene Zazie Beetz, smeštajući ostale likove negde između.

Film je precizno kadriran i ceo svet u kom se dešava ima skoro opipljivu realističnost koja je konzistentna, bez proizvoljnosti i nekih off the wall momenata kakve bismo recimo mogli dobiti da je sve ovo režirao Michel Gondry. Rečju, Edson Oda uzima jednu neobičnu premisu i onda je nadalje razrađuje skroz racionalno, maltene realistički, i time prevazilazi česte greške koje se javljaju kod ovakvih razvijanja high concepata.

U tom pogledu, ipak Edson Oda ne može da se izmakne od ljudi koji vole Charlieja Kaufmana, i producent ovog filma je Spike Jonze, verovatno ponajbolji tumač kaufmanovštine koji je u filmu HER otišao možda i najdalje u stvaranju dobrog filma po takvim idejama.

Edson Oda nema tako relatable temu kao HER, pa samim tim ne verujem da NINE DAYS može imati neku trajniju vrednost, ali uprkos tome što neke narativne tehnike ponovi više puta u filmu, ovo ostvarenje ostaje zanimljivo makar u zanatskom pogledu, po sigurnom vođenju raznih segmenata ekipe i kontroli filmskog izraza.

* * * / * * * *