MAJOR GROM Olega Trofima je ekranizacija uspešnog stripa ruske izdavačke kuće Bubble i može se sagledavati i kao superherojska ekranizacija, i kao adaptacija stripa ali i kao krimić.
Ovaj treći ugao biram zbog toga što film zapravo ima detektiva kao glavnog junaka a protivnik mu je supernegativac bez nadljudskih moći ali sa nekim visokorazvijenim sposobnostima što jeste karakteristika superherojskog stripa ali i klasika krimića kao što je recimo lik Moriartyja u Sherlocku Holmesu.
Otud negativac koji po svom dizajnu podseća na Lexa Luthora iz ekranizacije Zacka Snydera ali i po svom delovanju može biti sagledan i kao svojevrsni Moriarty kada bi imao tako diversifikovanh kriminalnu agendu. Međutum, u filmu ovaj negativac želi da bude društveni činilac kao V iz V FOR VENDETTA kao i respektabilni brogrammer mogul što postaje sve standardnija profesija supernegativca od Vaughnovog KINGSMANa (opet je reč o strip refleksiji literature, odnosno Millarovog promišljanja Iana Fleminga). Taj negativac je istovremeno i najstripovskiji segment ovog filma.
U briljantnom tekstu Nikole Tanasića koji prilažem dole opisano je kako naslovni junak kasnije prerasta u ruskog Johna Constatinea/ Dylana Doga ali u ovoj ekranizaciji toga još nema.
Trofim je u filmu LED pokazao da je izuzetno vešt, pedantan i tehnički informisan reditelj. Ipak, uz superiornog Ilju Naišulera nametnuo se kao i narativno najinventivniji u novoj generaciji ruskih majstora blokbastera. U vreme kada izuzetno vešto realizovan film nije izuzetak već pravilo u Rusiji, ulozi su se digli. Naišuler i Trofim su podigli letvicu više od dana Timura Bekmambetova i počeli da nude kreativnost uz tehničko znanje.
U MAJORU GROMU, Trofim nije onoliko kreativan kao u LEDu i rekao bih da je ovaj film narativno kao srpsko preduzeće, radnje je nedovoljno a opet ima viška.
Isto tako, Trofim je najlucidniji kad se dešava akcija i kad se ukrštaju medijski formati odnosno kada se događaji u priči medijski posreduju npr. upoznajemo se sa nekim dešavanjima kroz internet klipove ili montaže atrakcije u vestima.
Scene u policiji su digresivne sa pokušajem arhaične infantilizacije kao u Marvelovim filmovima. Dinamika među likovima je klišetizirana ali neubedljiva i u scenama sa dobrodušnim ballbuster šefom i detektivom koji najbolje radi kad je suspendovan samo gubimo vreme.
Trofim se mnogo bolje snalazi u deonicama gde mu je Zack Snyder uzor, sa živopisnim uličnim bandama ili kad krenu obračuni.
Odluka da se u osnovi kriminalistički zaplet stripovski tretira razumljiva je samo ako znamo da je temelj u stripu. Izvan toga, MAJOR GROM bi bitno bolje funkcionisao kao krimić.
Zanimljivo je da bi danas u Holivudu strip sa tako jasnom i čistom direkcijom verovatno i ekranizovalo u konvenciji krimića bez stilema koje sugerišu stripske korene.
MAJOR GROM je krimić u duši koji nas bez većeg razloga neprestano podseća da je ekranizacija stripa. Za one koje zanima stil, ovakav film s greškom može biti interesantan za analizu.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment